Nova planska praksa je baza za urbanistička istraživanja i unapređenje planiranja – stručna organizacija koja kroz prizmu kritičku urbane teorije sagledava procese planiranja i urbane transformacije, sa posebnim interesovanjem za mehanizme odlučivanja, distribuciju moći u prostoru i posledice koje planiranje proizvodi po kvalitet života, javne resurse i prostorne vrednosti. Okuplja urbanistkinje sa iskustvom u civilnom sektoru, javnim institucijama i akademskoj zajednici, udružene u edukaciji, razvoju profesije i promociji principa dobrog upravljanja.

Zalažemo se za razvoj profesije koja planiranje razume kao društvenu i političku delatnost usmerenu ka zaštiti javnog interesa, unapređenju životne sredine i odgovornom odnosu prema kulturnom i prostornom nasleđu, čvrsto protiv tržišne valorizacije gradskog zemljišta kao jedinog ili presudnog kriterijuma u planiranju.

Novu plansku praksu čine urbanistkinje: Ljubica Slavković, dr Ana Graovac, dr Jasmina Đokić i Ksenija Radovanović.

Nova planska praksa nastaje 2021. godine, udruživanjem ekspertkinja, koje iza sebe imaju specifično i široko iskustvo u oblasti urbanizma: sa pozicije javnog sektora nose praktično iskustvo na pozicijama odgovornih urbanista-planera i dubinsko poznavanje procedura i procesa izrade dokumenata javnih politika, osnažuju ga pokretačkim akcijama civilnog društva i akademski zaokružuju naučnoistraživačkim radom iz oblasti promocije i zaštite javnog interesa u planiranju i zaštiti životne sredine, planske kulture i planskih sistema, stanovanja, fenomena neplanske izgradnje, građanske participacije i izgradnje pravičnijeg društva i dobrog upravljanja.

Na temelju specifičnog iskustva iz sva tri sektora – civilnog društva, javnih institucija i akademije – Nova planska praksa stvara bazu za:

• Istraživanje i edukaciju u oblasti urbanizma, arhitekture, prostornog razvoja, zaštite životne sredine i kritičke urbane teorije.
• Razvoj profesije urbanističkog planiranja i prostornog razvoja.
• Osnaživanje participacije u procesima urbanističkog planiranja i prostornog razvoja.
• Osnaživanje relevantnosti planiranja.
• Jačanje dobrog upravljanja na temeljima: odgovornosti, transparentnosti, participacije, ravnopravnosti, predvidivosti, efikasnosti, delotvornosti, vladavine prava i antikorupcije.
• Sistemsko i suštinsko uključivanje javnosti u ranim fazama urbanističkog planiranja i kreiranja javnih politika.
• Umrežavanje, osnaživanje i povezivanje eksperata, sektora i aktera.
• Očuvanje i promociju arhitektonsko-urbanističkog nasleđa i vrednosti prostornog razvoja.
• Promovisanje ciljeva u oblasti urbanističkog planiranja, prostornog razvoja, građanske participacije i demokratizacije društva, usmerenim ka stvaranju pravičnijeg društva i prostornog razvoja.
• Slobodno delovanje i argumentovano kritičko mišljenje.