Regulacioni plan za područje Novog Beograda iz 1962. godine, crtež urbanističkog rešenja, svetlije crveno su obeležene lokacije za javne objekte gradskog značaja
Tokom januara 2026. godine na javnom uvidu je plan detaljne regulacije za blok 39 na Novom Beogradu, na osnovu koga se ovaj blok koji je od postanja Novog Beograda namenjen visokom obrazovanju, prenamenjuje u kompleks Ministarstva unutrašnjih poslova. Jedini objekat ikad izgrađen u bloku 39, Fakultet dramskih umetnosti, bi u slučaju realizacije predloženog plana bio doslovno ograđen zaštitnom ogradom MUP-a, simbolički i realno opkoljen sa svih strana koje nisu ka Bulevaru umetnosti.
Šta će se tačno nalaziti unutar kompleksa od 10,2 hektara u kome je procenjeno da će se izgraditi objekti od 180 hiljada kvadrata i do 50 m visine za 4600 korisnika – ne zna se. Jedino se eksplicitno zna da može i helidrom (ako neko pomisli da baš to ne može), sve drugo je “administrativni i operativni centar sa pratećim sadržajima” (u odnosu centar:sadržaji = 2:1).
Takođe je jasno da postojeće visoke vegetacije u bloku više neće biti. Naime, iako u planu stoji rečenica da se postojeće vredno zelenilo čuva, data je mogućnost da se 85% kompleksa izbetonira kao krov podzemne garaže. Uslove za to je prvobitno izdalo JKP Zelenilo, sa obrazloženjem da je tako već propisano u urbanističkim planovima za Beograd, što je (nećete verovati!) – laž, da bi ih potom izmenilo. Ali potpuno proizvoljni uslov da samo 15% zelenila mora na prirodnom tlu je ostao.
Još jedna stvar koja je jasna, doduše verovatno samo urbanistima, je da “prateći sadržaji” podrazumevaju i stanovanje. A s obzirom na to da svi znamo trendove u stambenoj izgradnji, objekti od 50 m visine su više nego “skromne” stambene kule.
***
Prvi sveobuhvatni urbanistički plan kojim se definitivno utvrdila blokovska matrica i osnovni parametri izgradnje novog grada na levoj obali Save bio je Regulacioni plan Novog Beograda, iz 1962. godine. Ovim planom, transverzala koju čine blokovi 11a, 31, 32 i 39, paralelna sa centralnom osom Novog Beograda (potez SIV – železnička stanica), namenjena je za izgradnju javnih objekata gradskog značaja, između ostalog i objekata visokoškolstva. S obzirom na to da je Studentski grad već bio izgrađen u neposrednoj blizini, a da je ceo Novi Beograd planiran sa tri rejonska centra i 36 stambenih zajednica za ukupno 240 hiljada stanovnika, pozicioniranjem univerzitetskog centra u središnjem delu tog grada, tadašnja država je potvrdila da se zalaže za obrazovanje kao primarni javni interes.
Deset godina kasnije, kroz izradu Generalnog urbanističkog plana (GUP) Beograda iz 1972. godine, u skladu sa potrebama Beogradskog Univerziteta i Univerziteta umetnosti, za izgradnju nedostajućih kapaciteta definisane su tri konkretne lokacije na Novom Beogradu i to: Elektrotehničkog fakulteta u bloku 32, Prirodnomatematičkog fakulteta i Fakulteta narodne odbrane u bloku 67 i Univerziteta umetnosti u bloku 39.
Desetak godina kasnije, u izmenama i dopunama GUP-a iz 1985. godine, nakon rezimea svih izgrađenih objekata fakulteta u prethodnom periodu (Filozofskog, Saobraćajnog, Ekonomskog, Dramskih umetnosti…), zaključuje se da je ostvareni prostorni standard kojim raspolažu fakulteti (4,5 m2/studentu) još uvek na nezadovoljavajućem nivou, daleko ispod evropskog proseka (od 14-18 m2/st, sa kojim smo se merili). Sa druge strane, ocenjuje se i da su društveno-ekonomske okolnosti takve da će biti neophodno racionalizovati postavljene ciljeve, pa se u cilju racionalnijeg korišćenja prostora sugeriše objedinjavanje više manjih fakulteta i njihovih pratećih funkcija. I pored toga, sva tri bloka na Novom Beogradu su potvrđena kao konkretne lokacije za razvoj oba beogradska univerziteta.
Važno je reći da su i pomenuti Regulacioni plan Novog Beograda 1962 i GUP 1972 (s izmenama 1985) planovi koji definišu opšte parametre i smernice, poput namene i kapaciteta izgradnje u blokovima, i da se na osnovu njih nije moglo ništa direktno graditi. Za projektovanje i izgradnju bila je potrebna prethodna izrada tadašnjih detaljnih urbanističkih planova (ekvivalent sadašnjim planovima detaljne regulacije). U skladu sa racionalizacijom koju je promovisao GUP iz 1985, krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina, mnogi blokovi na Novom Beogradu su izgubili svoje visoko postavljene urbane standarde, odnosno prostore prvobitno planirane za javne namene, kroz izradu detaljnih urbanističkih planova.
Od blokova namenjenih visokom obrazovanju, prvi je napadnut blok 32, izuzimanjem dela uz današnji bulevar Zorana Đinđića za kompleks Srpske pravoslavne crkve i potom izgradnjom Hrama Sv. Dimitrija (1998-2001). Ostatak bloka je regulacionim planom iz 2000. godine isplaniran za stambene objekte, čime je ETF prvi ostao bez (ove) lokacije. Novo plansko rešenje je tokom dvehiljaditih delimično realizovano u sklopu organizovane izgradnje stanova za zaposlene na Beogradskom Univerzitetu, SPC je nedavno doprinela bloku 32 izgradnjom luksuznih stanova na svojoj parceli, a ostatak bloka je i dalje nerealizovan.
Za blok 67 je još 1979. urađen detaljni urbanistički plan, u skladu sa postavkom novobeogradske policentrične organizacije iz GUP-a 1972. (dakle pre “racionalizacije” osamdesetih). U bloku je planiran Prirodno matematički fakultet, opšti gradski centar i javne garaže. S obzirom na to da ništa od toga nije bilo ni blizu realizacije, početkom dvehiljaditih se polovina bloka 67 detaljno razrađuje za komercijalne i stambene namene, dok druga polovina, uz Omladinskih brigada, ostaje načelno namenjena za objekte obrazovanja, nauke i sporta, ali bez konkretnog urbanističkog rešenja. Nažalost, kroz izradu Generalnog plana (GP) Beograda iz 2003. godine, prvog nakon promene društveno-političkog sistema, u bloku ostaje samo lokacija sporta. Utešno je bilo to što je susedni blok 67a ostao namenjen za visoko obrazovanje.
Neposredno nakon izrade GP Beograda iz 2003, Urbanistički zavod Beograda izrađuje Prostorno programsku analizu mreže objekata Beogradskog univerziteta i Univerziteta umetnosti u Beogradu, nakon što je potpisivanjem Bolonjske konvencije godinu dana ranije započeta reforma visokog školstva. Pošto beogradski univerziteti sa svojim pratećim ustanovama (institutima, bibliotekama, domovima, itd.) koriste veliki broj lokacija rasutih po celom gradu, koje u mnogim slučajevima po svojim kapacitetima ne zadovoljavaju potrebe, cilj studije je bio da se istraže mogućnosti formiranja funkcionalnije mreže objekata – kao ulazni podatak za izradu novog urbanističkog plana koji bi se bavio isključivo prostornim potrebama dva univerziteta.
Ali, avaj. Zbog organizovanja Univerzijade u Beogradu 2009, procenjeno je da nema bolje lokacije za izgradnju stanova za smeštaj sportista od bloka 67, pa je kroz izradu urbanističkog projekta ceo blok prenamenjen u stanovanje sa pratećim sadržajima. Stanovi su, naravno, po završetku takmičenja prodati, u bloku je izgrađen i Delta siti, a predviđena osnovna škola ni danas nije realizovana. Planirana lokacija za sportski kompleks je prebačena na kraj grada, u Dr Ivana Ribara, a nedugo zatim (kroz izmene GP Beograda iz 2009) i visoko obrazovanje iz bloka 67a, i to zbog izgradnje stambeno-komercijalnog Bloka A i Savade (a šta drugo?).
Nakon ovih prenamena, od planiranog visokog obrazovanja na Novom Beogradu ostala je tek malecna lokacija u bloku 67a, pored Ruske škole (na kojoj “racionalno” treba da se spakuju Fakultet bezbednosti, Geografski i Biološki fakultet) i, do nedavno, blok 39.
***
Početkom šezdesetih godina XX veka, na zahtev Umetničke akademije, urađen je detaljni urbanistički plan bloka 39 i sproveden arhitektonski konkurs, da bi se utvrdila prostorna kompozicija bloka i rešenje svih objekata. Na osnovu prvonagrađenog rešenja arhitekata Aleksandra Stjepanovića i Božidara Jankovića, početkom sedamdesetih godina realizovan je veći deo Fakulteta dramskih umetnosti, nakon čega se sa daljom izgradnjom stalo. Posle više pokušaja da se nastavi realizacija nagrađenog rešenja, tri decenije kasnije je zaključeno da ono više ne odgovara potrebama Univerziteta umetnosti, pa je početkom dvehiljaditih započeta izrada novog urbanističkog plana u saradnji sa arh. Stjepanovićem.
Ali, gle čuda. Izrada plana je obustavljena 2009. godine, sa obrazloženjem da (navodno) nije bilo moguće uskladiti potrebe različitih fakulteta Univerziteta umetnosti. Odlukom Vlade Srbije iz 2010, (zašto nam je ovo poznato?) blok 39 se opredeljuje za sadržaje nauke, kulture, umetnosti i komplementarnih funkcija. Donosi se odluka o izgradnji Centra za promociju nauke (CPN) i raspisuje međunarodni arhitektonski konkurs (za CPN, ali, kao, i za visokoškolske ustanove u bloku), da bi se potom, na osnovu prvonagrađenog rešenja, izradio urbanistički projekat samo za deo bloka za izgradnju CPN, naučnog instituta i Nano centra. Ostatak bloka, za fakultete (više se ne zna tačno ni za koje), ostaje i bez plana i bez urbanističkog projekta. Međutim, posle pompezno najavljivanog početka izgradnje, do realizacije objekta CPN nikada nije došlo.
Jer nova politička opcija na čelu države i grada od 2012. ima drugačije prioritete.
Prva ideja za blok 39 javila se tokom javnog uvida u Plan generalne regulacije Beograda (PGR) 2015. godine, kada je Republička direkcija za imovinu RS uložila primedbu na plan sa zahtevom da se blok prenameni u stambeno komercijalne svrhe. Gradska komisija za planove je ovo odbila (!), valjda zbog previše očigledne banalnosti zahteva. U nedostatku bolje ideje, blok 39 tako ostaje namenjen visokom školstvu na nivou generalnih urbanističkih rešenja za Beograd i u narednom periodu.
Ali onda, napokon se kristališe ta genijalna zamisao – blok ćemo dati Ministarstvu unutrašnjih poslova da u njemu gradi šta god hoće, zaključila je Vlada RS. Koncept ovakvog rešenja je izložen na rani javni uvid 2020, a kao moguća kompenzacija je 2023. godine određena jedna teško pristupačna parcelica u blizini KBC Bežanijska kosa, povrh Laudonovog šanca, za neki budući fakultet (površine 2,5 ha, u odnosu na 10,2 izgubljena hektara u bloku 39). Ideja se potom krčkala iza kulisa narednih 5, 6 godina i – voila! Plan detaljne regulacije za kompleks MUP-a u bloku 39 je na javnom uvidu, nakon čega će ga usvojiti Skupština grada Beograda. Ceo plan se oslanja na nekakav zaključak Vlade RS, nije utemeljen u beogradskim urbanističkim planovima, niti u bilo kakvoj smislenoj stručnoj analizi, nije utemeljen čak ni u uslovima Ministarstva obrazovanja, o univertizetima da ne pričamo.
I tako dolazimo do početka ovog teksta, i sad smo tu gde jesmo.
***
Čišćenje centra Novog Beograda od javnih funkcija visokog obrazovanja, tendencija koja je najnovijim konceptom GUP-a iz 2021. godine “stručno” nazvana decentralizacija i na taj način promovisana kao poželjna i u budućnosti, nije nova stvar. Gledajući urbanu istoriju Beograda nakon Drugog svetskog rata, sve do početka osamdesetih godina prošlog veka, visoko obrazovanje kao javni interes građana ima izuzetan tretman u ključnim beogradskim planovima, iako nešto slabiji u realizaciji. Ipak, na Novom Beogradu ni jedan fakultet osim Fakulteta dramskih umetnosti u bloku 39 nije izgrađen, pa se od planiranih lokacija u periodu racionalizacije visoko postavljenih ciljeva nakon 1985, a potom i potpune tržišne eksploatacije građevinskog zemljišta u novom veku, postepeno odustajalo.
U toj eroziji ciljeva, javnog interesa i smislene prostorne politike razvoja visokog obrazovanja, urbanistički planovi su služili samo kao pokriće odlukama koje su različite političke garniture ad hoc donosile, nikako kao pravi instrumenti planiranja. Umesto fakulteta, gradile su se crkve, stanovi, tržni centri i poslovni prostori, a sutra možda i neke druge javne funkcije, kojima tu nije mesto ali koje su trenutno politički više favorizovane u društvu. Videćemo.
Napomena: osim navedenih planova, istorijskih i onih koji su i danas na snazi, i elaborata koji su izloženi na javni uvid, u istraživanju su korišćeni i podaci iz monografije “70 godina Urbanističkog zavoda Beograda”, konkretno Knjiga 2: Planovi, koja se može naći na sledećem linku: https://www.urbel.com/srp/publikacije/2957/detaljnije/w/0/70-godina-urbanistickog-zavoda-beograda-monografija-2018/
Analiza je izrađena u okviru mentorske podrške koju je Nova planska praksa sprovela kao ekspertski resurs centar EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji, podržanog od strane Delegacije Evropske unije u Srbiji, a koji vodi Beogradska otvorena škola.