Celine
Kad presedan postane pravilo - slučaj Beograda na vodi i posledice
Anketa
Sistemska korupcija u oblasti urbanizma se ne odvija mimo zakona, već kroz formalno-pravne mehanizme, a zatim operacionalizuje kroz čitav planski sistem i planersku praksu.
Projekat proglašen od nacionalnog značaja, “Beograd na vodi”, paradigmatski je primer institucionalizovane korupcije kroz mehanizme koji postaju modus operandi, a zatim se svakim novim slučajem dalje produbljuju u instrumentalizaciji planiranja i legalizaciji nelegitimnih odluka. U tome se naročito izdvajaju lex specialis i prostorni plan područja posebne namene (PPPPN).
Ovo istraživanje usmereno je na detaljnu analizu instrumenata odlučivanja koji su korišćeni pri implementaciji projekta “Beograd na vodi”, kao paradigmatskog primera kako se politička moć zloupotrebljava kroz formalne zakonske procedure i koja je uloga profesije u instrumentalizaciji planiranja.
Publikacija
Institucionalna zaštita nepokretnog kulturnog dobra
Anketa
Odlukom Vlade Republike Srbije, zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u Beogradu ukinut je status kulturnog dobra. Istog dana, Vlada RS izmenila je Odluku o utvrđivanju područja uz Ulicu kneza Miloša i iz zaštićene prostorno kulturno-istorijske celine izuzela pomenute objekte Generalštaba. Nasuprot tome, zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture javno izjavljuje da je odluka Vlade RS kojom se ukida Generalštabu status spomenika kulture doneta na protivzakonit način, nakon čega BIA posećuje ovu ustanovu, zamenica direktora biva razrešena funkcije, dok stručna služba zahteva od Vlade RS da odluku stavi van snage….
I dok Studenti u blokadi pozivaju na rad institucija, zapitali smo se – koji su tačno koraci institucionalne zaštite kulturnog nasleđa tokom procedure izrade urbanističkih i prostornih planova? Donosimo prikaz zakonski predviđene procedure, kao priručnih za to šta podrazumeva vraćanje u institucionalne okvire.
Fokus grupa
Urbanizam i korupcija: serija predavanja
Predavanja
Uoči studentskih blokada, najmasovnijih okupljanja i talasa društvenih promena iniciranih direktno padom nadstrešnice u Novom Sadu i ljudskim žrtvama, Nova planska praksa je u saradnji s istraživačkim laboratorijama Arhitektonskog fakulteta organizovala seriju predavanja za studente na temu Urbanizam i korupcija.
Od razumevanja politike i političkog delovanja, planskog sistema i planova, zakona, ustava i regulatornog sistema, do finansijalizacije i zaštite nasleđa, eksperti iz različitih oblasti, organizacija i institucija su kroz seriju predavanja studentima i široj javnosti približili temu institucionalne korupcije u izgradnji i planiranju.
Predaju: Vida Petrović Škero, Nemanja Nenadić, Ana Graovac i Jasmina Đokić, Ljubica Slavković, Katarina Maksimov i Ksenija Radovanović.
Mali VELIKI pojmovnik urbanističkog planiranja
Publikacija
Urbanističko planiranje usmerava urbani razvoj u skladu s usvojenim vrednostima društva i države. Da bi se usaglasile kratkoročne i dugoročne posledice prostornih intervencija, neophodno je planiranje. Ono mora da pomiri mnoštvo različitih interesa, i to tako da rezultat bude optimalan po celokupno društvo.
Da bi mogla da planira, država pravi planski sistem – skup zakona i drugih akata kojima se pravno uređuje planiranje, i različitih institucija koje učestvuju u planiranju.
Glavni instrumenti planiranja su urbanistički i prostorni planovi. Koji sve planovi postoje i kako međusobno stoje, kako razumeti njihov sadržaj i uključiti se u njihovu izradu – saznajte na ovim stranicama.
Učesnici i procedura izrade plana
Javnost na distanci - demokratija u krizi
Publikacija
Period pandemije kovid-19 karakteriše otežano učešće javnosti u procedurama izrade i usvajanja urbanističkih planova. Ipak, u prvih godinu dana od proglašenja vanrednog stanja, u Beogradu je na javnom uvidu bilo izloženo čak 99 planova.
Istraživanje obuhvata analizu procedura izrade i usvajanja urbanističkih planova u Beogradu u periodu pandemije, zakonskog i institucionalnog okvira, studija slučaja (Makiško polja, Avala film / Košutnjak), uključujući reakcije javnosti i zvaničnika i zapisnike Komisije za planove, i konkretne preporuke za poboljšanje participacije. Rezultati služe da pruže svojevrsni presek stanja u kome se nalaze institucije u vreme krize, a izrađene preporuke da, poučeni praksom koju je kriza osvetlila, unapredimo upravljanje sistemom javnih politika i nakon završetka vanredne situacije.
Istraživanje CZKD, Polekola i Tačke komunikacije koje je sprovela stručna organizacija Nova planska praksa – baza za urbanistička istraživanja i razvoj planiranja, podržano kroz program ACT – zajedno za aktivno građansko društvo uz podršku Švajcarske agencije za razvoj i saradnju i Helvetas Srbija i dopunjeno u kooperaciji sa Heinrich Böll Stiftung – predstavništvo Beograd, usmereno je na procedure javnih uvida u Beogradu i dometa participacije od početka pandemije kovid-19.
Kroz analizu procesa izrade i usvajanja urbanističkih planova, odabrane studije slučaja (Makiško polje i Košutnjak), informisanje javnosti i mogućnosti za njeno učestvovanje u ovim procedurama, participaciju sagledanu kroz zakonski okvir i izrađene preporuke, kao i kroz ilustrovanje procesa i procedure izrade urbanističkog plana i planiranja kao stručnog i političkog procesa, istraživanje nudi znanje i alate neophodne za jačanje participacije i transparentno i dobro upravljanje prostornim razvojem.
Pandemija je, između ostalog, pokazala i pojačala sve slabosti postojeće prakse participacije. Na osnovu tih iskustava, u narednom periodu, trebalo bi pristupiti ozbiljnom i temeljnom preispitivanju postupka, obima i sadržaja participacije, a potom, u okvirima zakonskih mogućnosti, optimizovati i unaprediti učešće građana u procesu planiranja i učiniti ga realnim ulaznim podatkom za trajne intervencije u urbanom tkivu. Rezultati istraživanja služe kao poziv i podloga da se to i postigne.
Istraživanja
Proces i procedura izrade plana
Urbanistički plan je instrumenat za sprovođenje politike Grada u oblasti urbanističkog planiranja.
Odluku o izradi plana i sâm plan donosi Skupština grada Beograda, odnosno skupštinski poslanici, predstavnici političkih partija. U svim fazama izrade, odluke donosi Komisija za planove, koju je osnovala Skupština grada Beograda, da se bavi pitanjima urbanizma. Predsednik planske komisije je ujedno i glavni urbanista grada, institucija koja je formirana pri kabinetu gradonačelnika. Odluke koje se donose tokom procesa i procedure izrade plana nisu bazirane samo na stručnim, već i na političkim argumentima. U skladu sa svim tim, urbanistički plan je i stručni i politički akt.
Upoznajte proces i proceduru izrade plana. Više →
Javni događaji
Ka kolaborativnom upravljanju
Publikacija
Celina Ka kolaborativnom upravljanju usmerena je na pitanja prostornog razvoja inicirana aktuelnim problemima u Srbiji, a time i na sistemsko i rano uključivanje javnosti u procese urbanističkog planiranja kroz širenje znanja, informisanje i izgradnju dijaloga.
Složeni procesi urbanističkog planiranja, (ne)vidljiva mesta odlučivanja, uzroci i eskalacije konflikata, ali i prostor za njihovo rešavanje i suštinsku građansku participaciju, sagledani su i dovedeni u vezu kroz integralni pristup razumevanju razvoja grada – kroz istraživanja studija slučaja, javne razgovore, prezentacije i obuke za samostalno čitanje planova i dolaženje do informacija od javnog značaja.
Celina Ka kolaborativnom upravljanju se sprovodi kroz saradnju eksperata iz CZKD-a, predstavnika akademije (Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu) i njene alumni mreže (Studijski program master akademskih studija, Integralni urbanizam).
Tokom 2019. godine realizovan je prvi korak projekta – Urbanizam suprotstavljenih interesa, koji obuhvata integralne analize hronološkog razvoja pet studija slučaja kao modela za razumevanje nastalog konflikta, javne razgovore s predstavnicima različitih sektora (javni, civilni) i informisanje putem online platforme.
Tokom 2020. godine realizovan je drugi korak, U potrazi za javnim interesom u urbanističkom planiranju, usmeren na pitanja definisanja i odbrane javnog interesa u urbanističkom planiranju kroz istraživanja tri studije slučaja, javni razgovor i stručnu publikaciju na temu javnog interesa u urbanističkom planiranju.
Tokom 2021. godine realizovan je treći korak, Demistifikacija planiranja, koji se sastoji iz praktične (video) obuke, dijagrama istraživanja i planskih procedura, usmeren na pružanje znanja i alata za samostalan pristup i razumevanje informacija od javnog značaja.
Realizuje se radi promovisanja savremenog koncepta prostornog razvoja putem platforme za razumevanje stanja i ojačavanje argumentovanog mišljenja, razvoja nove kulture komunikacije, osnaživanja participacije i demokratskog upravljanja, i preispitivanja okvira profesionalne delatnosti urbanističkog planiranja.
