Decembra 2024, najmasovnije javno okupljanje do tada održano prošlo je u odjeku i tišini slogana „korupcija ubija“. Poveli su ga studenti u blokadi, a inicirano je korupcijom u planiranju i izgradnji i njenim strašnim posledicama po ljudske živote. Među brojnim transparentima, porukama i upućenim zahtevima nadležnim institucijama, studenti Arhitektonskog fakulteta zapitali su se i „Kakvu budućnost gradimo?“.
Korupcija u građevinarstvu je u Srbiji akutan problem već decenijama. Još s početka „demokratskih promena“, ova oblast je u međunarodnim izveštajima okarakterisana kao najviše pogođena koruptivnim radnjama. Iako su se termini kao što su „urbanistička mafija“ utopili u svakodnevicu i više ne osvajaju naslovnice medija i tabloida, planiranje i izgradnja ostaju na vrhu koruptivne lestvice – kako u brojnim domaćim i međunarodnim izveštajima, tako i u izgradnji grada.
Nova planska praksa je sa svojim osnivanjem prepoznala ovaj problem, i usmerena je upravo na edukaciju, povećanje transparentnosti procedura i pravoverno informisanje, uz druge aktivnosti koje se odnose na unapređivanje prakse i principa dobrog upravljanja. Sa svešću da su studenti Arhitektonskog fakulteta budući profesionalci koji imaju značajnu ulogu u procesu odlučivanja, a time i u izloženosti korupciji i u borbi protiv nje, septembra 2024. je započet projekat „Urbanistički horizonti: izgradnja profesije kroz međusektorsku saradnju“. Projekat se realizuje u saradnji s istraživačkim jedinicama Laboratorija za kulturu planiranja i dizajn prostornih politika i Laboratorija za kolaborativne urbane prakse Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta. Posvećen je edukaciji mladih profesionalaca, studenata Arhitektonskog fakulteta i njihovom osnaživanju za buduću ulogu u procesu donošenja odluka u domenu urbanizma i izgradnje, kroz saradnju i međusektorski dijalog između akademije, javnih institucija, strukovnih udruženja, nezavisnih stručnjaka i građana. Sastoji se od nekoliko komponenata.
Okosnica projekta je povezivanje mladih stručnjaka, studenata, sa ekspertima iz različitih oblasti i institucija. Znanje dobijeno na taj način se produbljuje radom na izabranim studijama slučaja: kompleks Beogradskog Sajma i ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane. Tokom nastave, to se realizuje kroz dva tipa aktivnosti: gostujuća predavanja na Arhitektonskom fakultetu i kroz studijske posete relevantnim institucijama.
Gostujuća predavanja na Arhitektonskom fakultetu
U periodu oktobar – decembar eksperti iz različitih institucija, organizacija i profila su održali šest predavanja na Arhitektonskom fakultetu.
Ana Graovac i Jasmina Đokić iz Nove planske prakse su studentima predstavile sistem planiranja Republike Srbije.
Kako razumeti različite urbanističke planove, kako oni definišu zemljište, zbog čega je prostorni plan područja posebne namene toliko „poseban“ i kako se u praksi upotrebljava, koje su nadležnosti i odgovornosti u procesu odlučivanja u planiranju, i gde u tom sistemu stoje kompleks Beogradskog Sajma i ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane.
Katarina Maksimov, predsednica udruženja Konzervatora Srbije i arhitekta konzervator u Zavodu za zaštitu spomenika Grada Novog Sada, predstavila je koncept i proces zaštite graditeljskog nasleđa, i kako se to realizuje u praksi.
Od toga da je nepokretno kulturno dobro pod zaštitom teret na građevinskom zemljištu, do toga zašto je nepokretno kulturno dobro u opasnosti zbog Zakona o planiranju i izgradnji, Katarina je pružila sveobuhvatan uvod u zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa, nakon čega je usledilo sat vremena pitanja i diskusije.
Ljubica Slavković iz Nove planske prakse je studentima predstavila vezu arhitekture, urbanizma i politike.
Počevši od pregleda termina politika i različitog razumevanja ovog pojma, odnosno discipline (politika kao proces/politika kao sfera delovanja), zašto je „lično je političko“ i vezu politike i moći, preko pionirskih koraka u promišljanju političnosti prostora, participacije u našoj praksi, do prava i obaveza građana i toga zašto je odgovornost uvek na institucijama
Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS, studentima je približila šta sve, zapravo, jeste korupcija i koliko je duboko utkana u naše društvo i kulturu.
Kroz brojne primere, uključujući železničku stanicu u Novom Sadu, pojasnila je šta sve mogu biti koruptivna delovanja, na koji način zakon to omogućava, koje su, kakve i čije odgovornosti, koja je u tome uloga institucija, donosilaca odluka, arhitekata i urbanista, i uopšte, kako razumeti korupciju.
Ksenija Radovanović iz Nove planske prakse je dovela u vezu neoliberalizam, komodifikaciju, finansijalizaciju i urbanizam, odnosno zemljište kao ograničen resurs i tokove kapitala, a sve to kroz primer razvoja i planiranja projekta Beograd na vodi.
Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, s studentima je razgovarao o razumevanju i tokovima korupcije, od toga koje sve elemente jedno delo ima da bismo ga okarakterisali kao koruptivno, do uloge koju imaju međunarodni ugovori i javni tenderi u građevinskim projektima.
Predavanja su održana na predmetima:
- Planiranje i upravljanje urbanim razvojem (treća godina Osnovnih akademskih studija Arhitektura i treća godina Integrisanih akademskih studija Arhitektura), rukovodilac prof. dr Marija Maruna,
- Teorija planiranja (druga godina Master akademskih studija Arhitektura, druga godina master akademskih studija Integralni urbanizam i peta godina Integrisanih studija Arhitektura), rukovodilac Prof. dr Marija Maruna
- Metodologija planiranja (druga godina master akademskih studija Integralni urbanizam), rukovodilac van. Prof. dr Danijela Milovanović Rodić.
Posete institucijama
Studenti su imali prilike da posete institucije Urbanistički zavod grada Beograda i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Poseta Agenciji za borbu protiv korupcije je dogovorena, ali usled studentskih blokada, odložena je do daljnjeg.
U Urbanističkom zavodu su ekspertkinje Sektora za strateško planiranje i razvoj — Maja Joković Potkonjak, Staša Milošević i Jadranka Živković — predstavile delatnost Zavoda i objasnile kako se njihova uloga pozicionira u širem sistemu urbanističkog planiranja u Srbiji. Razgovarale su sa studentima o različitim pristupima na različitim planskim nivoima, aktuelnim projektima i planovima u izradi, saradnji s drugim institucijama, kao i o tome na koji način su obavezujući uslovi koje postavljaju imaoci javnih ovlašćenja.
U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, studentima su Ljubica Dimitrijević, rukovodilac odeljenja za istraživanje, zaštitu i dokumentaciju, i Ana Tkalac, viši konzervator, održale predavanje “Kulturno nasleđe u urbanističkom planiranju Republike Srbije”. Posebno su se osvrnule na delatnost Zavoda, njihove nadležnosti u sistemu upravljanja nepokretnim kulturnim dobrima, načine saradnje sa drugim institucijama, zakonske procedure utvrđivanja kulturnog dobra, učešće Zavoda u okviru izrade i sprovođenja planske dokumentacije.
Komponente projekta:
Projekat je koncipiran kroz nekoliko komponenti, koje obuhvataju:
- Uređenje kurikuluma nastavnih kurseva Teorija planiranja, Metodologija planiranja i Planiranje i upravljanje urbanim razvojem, u skladu s zadatom temom projekta,
- Posete institucijama i gostujuća predavanja eksperata,
- Studentske radionice sa ekspertima iz Nove planske prakse,
- Javne debate putem anketnog upitnika i onlajn platforme,
- Učešće na izložbama i skupovima strukovnih udruženja (Salon arhitekture, Salon urbanizma, Letnja škola urbanizma, Udruženje inženjera Beograda i dr.),
- Organizovanje okruglih stolova sa strukovnim udruženjima u gradovima Srbije (planirano za 2025),
- Publikovanje naučne publikacije (planirano za 2025),
- Publikovanje istraživanja odabranih procesa odlučivanja i studija slučaja.
Javne debate i fokus grupe
Projekat je započeo organizovanjem fokus grupe, sastavljene od eminentnih stručnjaka. Cilj fokus grupe bila je identifikacija ključnih pitanja od javnog interesa u vezi s budućim razvojem ovih značajnih objekata i prostora. Razgovor je obuhvatio tri perspektive: upravljačku, vrednosnu i etičku, odnosno višestruki pristup problemu.
Kao rezultat rada fokus grupe, izdvojeno je šest pitanja od javnog interesa koja su ključna u daljem razvoju ova dva značajna kompleksa:
- Izgradnja pozicije stručnjaka
- Efikasna komunikacija
- Osnaživanje institucija
- Promocija vrednosti (prostora)
- Pokretanje pitanja javnog interesa kao zajedničkog interesa svih građana
- Istraživanje javnog mnjenja.
Više o rezultatima rada fokus grupe nalazi se OVDE.
Rezultati su poslužili kao osnov za dalju anketu šire javnosti vezano za problematiku koja je targetirana. Anketa je sprovedena putem interneta i društvenih mreža u periodu od 15. do 30. novembra 2024. godine, a u njoj je učestvovalo ukupno 1673 ispitanika.
Dva svakako najvažnija pitanja odnosila su se na buduću namenu kompleksa Beogradskog sajma i Generalštaba. Postavljena su sa ciljem da se ispitaju potrebe i viđenja građana o njihovoj nameni i funkciji kao zajedničkom, javnom dobru. Naime, ova suštinska tema, koja se odnosi na upotrebu prostora i njegove vrednosti, u potpunosti je zanemarena i zaključana za javni dijalog. Sa druge strane, kvazi-polemika oko rušenja objekata koji predstavljaju evidentno kulturno nasleđe, dominantno je prisutna u javnoj sferi. Osim što je izlišna, ovakva rasprava stavlja fokus na zabranu i status quo umesto na razvoj grada i dobrobit građana, što bi trebalo da bude najvažnija tema javnog dijaloga.
Na osnovu rezultata ankete, može se zaključiti da građani prepoznaju značaj očuvanja i unapređenja kompleksa Beogradskog sajma i Generalštaba kao kulturnog nasleđa, pri čemu većina zagovara i očuvanje njihove autentične funkcije i javne namene. Dok za Generalštab građani ističu važnost očuvanja njegove istorijske, simboličke i kulturne vrednosti, za kompleks Beogradskog sajma prepoznaju potrebu za očuvanjem funkcije sajma uz unapređenje prostornih vrednosti kompleksa kroz razvoj zelenih površina, bolje pristupačnosti i novih sadržaja.
Međutim, građani istovremeno izražavaju potrebu za većom angažovanošću stručnjaka i osnaživanjem institucija koje bi trebalo da predvode ove procese. Iako postoji jasna volja za učešćem u odbrani ovih objekata, čak i u protestima, rezultati ukazuju na nedovoljnu spremnost građana da se uključe u formalne procedure dijaloga i argumentacije, što dodatno ističe važnost uspostavljanja konstruktivnog javnog diskursa i, generalno, edukacije.
Opširnije o rezultatima ankete nalazi se OVDE.
Studentske radionice
U okviru nastave je održana radionica sa studentima Master’s programmes in City Planning & Design and Planning & Development, School of Natural and Built Environment at Queen’s University Belfast, na kojoj su studenti Arhitektonskog fakulteta upoznali kolege iz Belfasta sa studijama slučaja Kompleksa Beogradskog sajma i Ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane i značaju aktuelnih aktivnosti struke pokrenutih za njihovo očuvanje. Takođe, predstavili su sistem zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa u kontekstu urbanističkog planiranja u Srbiji. U okviru toga, grupa studenata okupljenih oko inicijative “Prostorište” je prezentovala svoju publikaciju “Knjiga Sajam” i utiske sa njene neformalne promocije u okviru nedavno održanog Sajma knjiga u Beogradu, dok je prof. Nil Golvej prezentovao aktuelne slučajeve izgradnje u kontekstu zaštite nepokretnog kulturnog nasleđa iz Belfasta.
U okviru nastave na predmetu “Metode i tehnike istraživanja” (prva godina master akademskih studija Integralni urbanizam, rukovodilac Prof. dr Marija Maruna), studentima su predstavljeni metod rada fokus grupe i koncipiranje anketog upitnika za istraživanje javnog mnjenja kod kompleksnih tema kao što je budući razvoj kompleksa Beogradskog sajma i Generalštaba. Cilj predavanja je bio da se kroz prezentaciju problematike konkretnog slučaja i u diskusiji sa studentima razumeju izazovi korišćenja različitih istraživačkih metoda i tehnika, naročito vezano za predmet, cilj i diskurs istraživanja, kao i odabir ključnih pitanja.
Kao podršku u razumevanju analize odabranih studija slučaja, mapirane su procedure institucionalne zaštite kulturnog nasleđa.
Pre svega, adresirano je šta je to nematerijalno kulturno nasleđe, kako se kategoriše i vrednuje.
Vrednovanje materijalnog kulturnog nasleđa sprovodi se u tri koraka:
- Prvi korak je pretpostavka da neka stvar ili tvorevina ima vrednost kulturnog dobra – dobro koje uživa prethodnu zaštitu,
- drugi korak je njeno evidentiranje i izrada analiza na osnovu utvrđenih kriterijuma koje dokazuju tu vrednost – dobro pod prethodnom zaštitom,
- tek treći korak je proglašenje kulturnog dobra i sprovođenje mera njegove zaštite – kulturno dobro.
Čim postoji pretpostavka da neka stvar ili tvorevina ima vrednost kulturnog dobra (dobro koje uživa prethodnu zaštitu), ona je zaštićena zakonom kao kulturno nasleđe.
U kontekstu aktuelnih dešavanja i studija slučaja Sajma i Generalštaba, posebno je važno istaći da proces ukidanja zaštite, odnosno statusa kulturnog dobra, istovetan je procesu proglašenja kulturnog dobra – i podrazumeva sve prethodno navedene korake. Drugim rečima, ukoliko se posumnja da neka stvar ili tvorevina nema više vrednost kulturnog dobra, nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture mora da pokrene izradu novog elaborata koja bi dokazala da dobro zapravo ne ispunjava univerzalno postavljene vrednosne kriterijume (na osnovu kojih je proglašeno za kulturno dobro).
Logički gledano, takav ishod je moguć ili ako dobro više dokazano ne postoji i nemoguće ga je rekonstruisati ili ponovo izgraditi, ako su vrednosni kriterijumi u međuvremenu radikalno promenjeni, ili ako se ispostavi da su činjenice na osnovu kojih je dobro vrednovano ipak bile pogrešne.
Zatim, mapirana je i objašnjena je procedura zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa prilikom izrade urbanističkih i prostornih planova. Formalno, postoje 4 koraka u kojima je to učešće omogućeno:
1) tokom ranog javnog uvida u koncept plana,
2) tokom stručne kontrole nacrta plana,
3) tokom javnog uvida u nacrt plana i
4) na javnoj sednici po završetku javnog uvida.
Suštinski, institucionalna zaštita kulturnog nasleđa tokom procedure urbanističkog i prostornog planiranja zasniva se na integraciji teme zaštite sa drugim relevantnim temama, učešću javnih institucija kao nosioca javnih ovlašćenja u procesu planiranja, kao i poštovanju javnog interesa utvrđenog Zakonom o kulturnom nasleđu i drugim javnim politikama od državnog i lokalnog značaja.
Projekat Urbanistički horizonti: izgradnja profesije kroz međusektorsku saradnju koji sprovodi Nova planska praksa u saradnji s istraživačkim jedinicama Laboratorija za kulturu planiranja i dizajn prostornih politika i Laboratorija za kolaborativne urbane prakse Univerziteta u Beogradu – Arhitektonskog fakulteta je podržan od strane Ambasade SAD u Beogradu.