Pozivamo vas na promociju monografije Urbanizam i korupcija: analiza fenomena i pouke iz prakse, koji otvara prostor za razgovor o jednoj od najosetljivijih tema u sistemu planiranja – o tome kako korupcija utiče na razvoj gradova i svakodnevni život građana.
Autori iz oblasti urbanizma, sociologije, prava i upravljanja prostornim razvojem prilaze temi iz različitih uglova i kroz konkretne primere razmatraju gde nastaju slabosti sistema i šta možemo naučiti iz prakse. Recenzentski tim istakao je značaj ove teme i doprineo jasnijem i dubljem razumevanju fenomena.
Monografija je namenjen svima koji žele bolje da razumeju kako nastaju odluke o prostoru, zašto su procesi upravljanja prostornim razvojem često pod pritiskom i šta bi moglo doprineti većoj transparentnosti i profesionalnoj odgovornosti.
Vreme i mesto promocije monografije:
16. decembar u 18.30, sala 200, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.
Urednice: dr Danijela Milovanović Rodić, Ljubica Slavković, dr Jasmina Đokić
Autori poglavlja (po redosledu pojavljivanja):
- Marija Kosović, student doktorskih studija, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- Vesna Teofilović, doktorand, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- dr Ana Graovac, Nova planska praksa
- dr Jasmina Đokić, Nova planska praksa
- dr Marija Maruna, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- Ljubica Slavković, Nova planska praksa
- Ksenija Radovanović, Nova planska praksa
- dr Danijela Milovanović Rodić, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- dr Aleksandra Nenadović, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- Emilija Jović, istraživač pripravnik, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- Novak Đukić, asistent, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- dr Ksenija Petovar, redovni profesor u penziji, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet, Geografski fakultet
- Nemanja Nenadić, Transparentnost Srbija
Recenzenti:
- Prof. dr Vladan Đokić, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu – Arhitektonski fakultet
- Prof. dr Milena Dragićević Šešić, profesor emeritus, Univerzitet umetnosti u Beogradu – Fakultet dramskih umetnosti
- Doc. dr Ana Perić Momčilović, docent, School of Architecture, Planning and Environmental Policy, University College Dublin
Godina izdanja: 2025
Izdavač: Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Urednica i menadžerka projekta: Ljubica Slavković
Dizajn i prelom: Jelena Kesić
Produkcija: Ljubica Slavković, Nova planska praksa
ISBN 978-86-7924-391-1
Onlajn verzija monografije je dostupna na ovoj adresi.
Monografija pred vama usmerena je na aktuelna pitanja korupcije u urbanističkom planiranju, koja u savremenom društvenom, ekonomskom, institucionalnom, a na kraju i akademskom kontekstu u Srbiji dobijaju sve veći značaj. Radovi, posmatrani zbirno, stavljaju u jukstapoziciju dva paralelna trenda u srpskom društvu: sveopštu razgradnju i ogromnu izgradnju.
Razgradnja, kao i izgradnja, zahvataju sve elemente prostora i društva: od vrednosti, preko institucija, do fizičkih struktura. Postojeće društveno i fizičko okruženje neumoljivo se demontira, a na njegovo mesto postavlja novo. Sadržaj novog nije tema ove publikacije, ali je primarni mehanizam za njegovo uspostavljanje upravo korupcija.
Radovi objedinjeni u ovoj monografiji ukazuju na složenost, ali i na urgentnost bavljenja pitanjem korupcije. Trendovi opšte urbane degradacije i megaizgradnje nisu odvojeni procesi, već lice i naličje istog. Njih pokreće nekontrolisana težnja elita za uvećanjem političke i ekonomske moći, a korupcija omogućava. Naša težnja je da redovi koji su pred vama inspirišu i podstaknu dalju raspravu, i da čine referentnu osnovu za istraživače, ali i za donosioce odluka i profesionalce u oblasti urbanističkog planiranja.
“Posledice ubrzanog i neodgovornog investitorskog urbanizma su sve vidljivije u praksi razvoja gradova u Srbiji. I dok je ovakav pristup postao gotovo institucionalizovan, koruptivni obrasci iza takve prakse postaju predmet javne i glasne osude, pri čemu akademska zajednica deluje kao jedan od retkih glasova otpora. Ova monografija, nastala upravo na toj liniji, otvara novo i značajno polje promišljanja – odnos između urbanizma i korupcije. Postavljanjem ovih termina u dihotomski odnos, koji ne govori ni o korupciji u urbanizmu ni o koruptivnom urbanizmu ili urbanističkoj korupciji već upravo o odnosu između njih – svesno se razdvajaju ove dve sfere, ali i čita namera urednica i autora da se rasvetle relacije između njih. Dakle, urednice već u samom naslovu upućuju na dvosmeran odnos koji omogućava jasnije razumevanje teorijskih stanovišta i praktičnih implikacija, dok uređivačkom politikom i odabirom autora sugerišu na multidisciplinarnu prirodu i potrebu istraživanja ovih fenomena. Knjiga je organizovana u dva dela: u prvom, četiri poglavlja posvećena su analizi fenomena korupcije u urbanizmu, dok drugi, takođe sa četiri poglavlja, istražuje rizike i sumnje na korupciju u praksi.”
dr Vladan Đokić, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
“Iako je nesporno smanjeno poverenje u demokratske institucije, jer su brzo pokazale svoju koruptivnost, a u potonjem autoritarnom populističkom sistemu potpunu nevažnost, politologija je došla do važnog zaključka: ako ne verujete nikom, ništa ne možete da promenite. Stoga Ivan Krastev piše svoju poruku srpskim čitaocima knjige – koristeći reči Samjuela Džonsona – „Bolje je ponekad biti prevaren nego uopšte ne verovati” (2013: 9). Ove reči važe danas još mnogo više no te godine kada su napisane, jer se društvo nalazi u prelomnom momentu: hoćemo li poverovati mladosti i onima koji ne samo što ih slede već im daju svoje znanje i mudrost godina, ili ćemo se prepustiti osećaju beznađa i stalnoj uzrečici koja je razorila društvo – „svi su oni isti“. Ova istraživanja upravo pokazuju da nismo isti – i da ne smemo biti isti.
Dakle, hajde da verujemo istraživanju i znanju, i da poverujemo da će ova knjiga dati neophodan temelj znanja na kojem ćemo dalje graditi pravila i procedure, profesionalne etičke kodekse i institucije koje će onemogućavati svaki pokušaj korupcije koji poništava javni interes u domenu urbanizma, i biti inspiracija za istraživanja i podizanja antikoruptivnih temelja u svim drugim domenima javnog interesa.”
Prof. dr Milena Dragićević Šešić, profesor emeritus, Univerzitet umetnosti u Beogradu – Fakultet dramskih umetnosti
“Kroz osam različitih pristupa temi koja do sada nije temeljno analizirana u domaćoj planerskoj naučnoj zajednici, autori pružaju sveobuhvatnu analizu mehanizama kroz koje se korupcija ugrađuje u procese urbanističkog planiranja, prostornog razvoja i upravljanja javnim resursima, posmatrano kroz prizmu teorijskog okvira korupcije i relevantnih koncepata, kao i kroz praktične primere koruptivnih praksi u savremenom urbanističkom planiranju Srbije. (…) Uzimajući kao okosnicu prethodno pomenutu isprepletanost teorijskog promišljanja koncepta korupcije i njegovu primenu u planskoj praksi, monografija predstavlja značajan doprinos debati o korupciji u urbanizmu. Štaviše, kroz koherentan teorijski okvir, kvalitetnu empirijsku analizu i konstruktivne preporuke za reforme, autori ne ostaju na nivou dijagnostikovanja problema već predlažu konkretne mehanizme za jačanje integriteta planiranja, na taj način pružajući kako akademskoj zajednici tako i planerima korisne alate za razumevanje i rešavanje identifikovanih problema. Na kraju, ukazivanjem na to kako se savremena korupcija u urbanizmu ne manifestuje samo kroz tradicionalne oblike zloupotrebe, već kroz sistemske transformacije koje redefinišu samu prirodu planiranja kao javne delatnosti, Urbanizam i korupcija: Analiza fenomena i pouke iz prakse otvara nova istraživačka pitanja i time pruža osnov za razvoj efikasnijih strategija borbe protiv korupcije u urbanističkom planiranju.”
Doc. dr Ana Perić Momčilović, docent, School of Architecture, Planning and Environmental Policy, University College Dublin
Monografija Urbanizam i korupcija: analiza fenomena i preporuke iz prakse nagrađena je na 34. Salonu urbanizma trećom nagradom u kategoriji Publikacije.
U prvom poglavlju autorke Marije Kosović za razumevanje fenomena korupcije se koristi metodologija sistematičnog pregleda literature kojom se identifikuju kako prvi indeksirani tekstovi u ovoj oblasti, još 1976. godine, tako i ključni autori i doprinosi. U radu se izdvajaju teme a) tipologije, faktora, mehanizama i posledica korupcije u prostornom planiranju, b) uloge organizovanog kriminala u prostornom razvoju, c) korupcije i megaprojekata i d) korupcije u postsocijalističkim zemljama. Rad zaključuje o nedovoljnoj zastupljenosti empirijskih istraživanja referišući na probleme teške dokazivosti korupcije, ali i prakse objavljivanja studija slučaja tek nakon završenih sudskih procesa.
Drugo poglavlje autorke dr Ane Graovac pruža teorijski uvid i perspektivu autora na ulogu i etiku urbanista, konkretno strukturne razgradnje delovanja u javnom interesu. Prateći evoluciju javnog interesa i uloge urbanista, kako u teorijskom domenu tako i u lokalnom kontekstu, autorka piše o neophodnosti i značaju etičkog rasuđivanja u svakodnevnom poslu planera. U radu se naročito ističu problemi deregulacije planiranja kroz revitalizaciju pravila i normi, urušavanje saradnje aktera kroz nemogućnost uspostavljanja dijaloga i deinstitucionalizacija planiranja kroz nepostojanje potpore ličnoj odgovornosti (gašenje javnih preduzeća, slabljenje strukovnih udruženja i komore i zastarelost zakonskih rešenja kojima se definiše uloga).
U trećem poglavlju dr Jasmina Đokić polazi od krize legitimiteta kao odlike postsocijalističkog razvoja i dolazi do krize integriteta planiranja, shvatajući je kao doslednost sistema planiranja sagledanog jedinstveno kao (1) delatnost od javnog značaja, (2) koncept politike i (3) kontinuirana praksa. Kriza integriteta se u poglavlju ispituje i dokazuje praćenjem zakonski definisanih načela planiranja, uređenja i korišćenja prostora kroz sedam strateški važnih planova. Radom se zaključuje jaz između proklamovanih vrednosti i zakonskog okvira sa jedne strane, i stvarne agende koju sprovode društvene, političke i ekonomske elite, kao i aktivno zanemarivanje potrebe zaštite usvojenih vrednosti i zadataka planiranja, koje za posledicu ima trajnu i radikalnu transformaciju planskog okvira i prakse.
Četvrto poglavlje autorke Vesne Teofilović predstavlja teorijski koncept autoritarnog neoliberalizma sa posebnim osvrtom na društveno-prostorne manifestacije dominacije kapitala nad državom, i posledično urbanim prostorom. Kao i kontekstu prvog poglavlja i analize korupcije, rad podrazumeva sistematični pregled literature i omogućava sistematizovan uvid u genezu, tok i pravce razvoja ovog koncepta u okviru savremene akademske misli. Poglavlje zaključuje da neoliberalni urbani projekti, podržani centralizovanim i netransparentnim institucionalnim praksama, predstavljaju ključne instrumente akumulacije kapitala i preoblikovanja društvenih odnosa u prostoru.
Ovim poglavljem, zaključuje se teorijski uvid u relaciju između korupcije i urbanizma, i prelazi na drugi deo monografije kojim se razmatraju rizici i sumnje na korupciju u praksi.
U petom poglavlju autorke dr Marija Maruna, Ljubica Slavković i Ksenija Radovanović analiziraju šest specifičnih izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije koji se na direktan način bave temama u domenu koruptivnih mehanizama u urbanizmu. Analizom prikazanih slučajeva potencijalne sistemske korupcije u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, autorke identifikuju tri načelna mehanizma: a) (ne)dozvoljen uticaj imaoca prava na zemljištu u procesu određivanja namene zemljišta, b) netransparentnost raspolaganja javnom imovinom i c) neadekvatan zakonski okvir planiranja, kontrole zakonitosti i sprovođenja dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja. Kao posebno vredan izdvaja se zaključak da korupcija u lokalnom kontekstu ne predstavlja incidentnu devijaciju već funkcionalni deo sistema planiranja u neoliberalnom, posttranzicionom okruženju.
Šesto poglavlje, čiji su autori dr Danijela Milovanović Rodić, dr Aleksandra Nenadović, Emilija Jović i Novak Đukić pruža uvid u značaj i mogućnosti istraživanja relacije između korupcije i urbanizma, kroz integraciju istraživanja, obrazovanja i aktivnog delovanja. Autori u svom radu donose lična iskustva, prepreke i mogućnosti akcionog istraživanja, otvarajući prostor za reflektivni dijalog. Kroz demistifikaciju upotrebe termina EXPO i analizu pravnog i planskog okvira, istraživanje se predstavlja kao osnov akcije i alat promene. Kroz kolaborativni rad studenata, nastavnika, saradnika i istraživača, ali i kroz saradnju sa građanskim inicijativama i organizacijama civilnog društva i delovanje u javnoj sferi, poglavlje pruža uvid u novi pedagoški model sa posebnim akcentom na prikupljanje i analizu podataka, razumevanja pojava, pokretanje diskusija, prenošenja saznanja, mobilisanja stručne i šire javnosti, i uspostavljanje saradnje. Ovakvim pristupom, autori prikazuju mogućnosti i značaj angažovanog obrazovanja za preoblikovanje javne svesti i izgradnju otpornosti na netransparentno upravljanje javnim resursima.
Naredno poglavlje, autorke dr Ksenije Petovar, nudi dragocen sociološki uvid u temu koruptivnih interesa i obezvlašćivanje lokalnih samouprava u donošenju odluka u sektoru energetike i rudarstva. Autorka, polazeći od činjenice da u Srbiji tridesetak kompanija radi na više od stotinu rudarskih projekata, postavlja ključna pitanja o tome da li je reč o razvojnoj šansi, ili, pak, o putu ka ekološkoj degradaciji i neizvesnoj budućnosti življenja. Autorka ne postavlja samo pitanja, ona istraživanjem javnog dobra i javne štete u sektoru energetike i rudarstva nudi i odgovore, odnosno neophodan set preporuka i koraka za zaustavljanje daljeg uništavanja životne sredine, a time i očuvanja razvojnih perspektiva Srbije, poboljšanje uslova života i zaštitu građanskih i imovinskih prava stanovništva koji žive u blizini područja koja su predmet rudarskih i energetskih projekata. Pored toga, poglavljem se nudi uvid u značajne razlike u definisanju položaja lokalnog stanovništva u velikim infrastrukturnim, rudarskim i energetskim projektima u zakonodavnom sistemu Republike Srbije i standardima Međunarodnih finansijskih institucija (IFI).
Osmo poglavlje čiji je autor Nemanja Nenadić zaokružuje drugi deo knjige koji razmatra rizike i sumnje o korupciji u praksi, polazeći od rezultata ankete koja pokazuje stavove stanovništva da s jedne strane korupcija u 2025. godini predstavlja gorući problem u Srbiji, iznad siromaštva, nezaposlenosti, političke nestabilnosti ili kriminala, dok s druge strane dominira stanovište da ona znatno više utiče na politički život i poslovno okruženje nego na život ispitanika i njihovih porodica. Upravo zato, autor iz svoje dugogodišnje prakse istraživanja korupcije daje terminološka određenja i obrazlaže ključne elemente i oblike korupcije, kao i pretpostavke koje idu u prilog širenju korupcije: odlučivanje, nepristrasnost, namera, prisvajanje pogodnosti, zloupotreba, monopol, arbitrarno donošenje odluka i odgovornost. Kao studije slučaja sa visokim rizikom od korupcije autor izdvaja Prokop, Generalštab i rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu i koristi ih za ilustraciju sistemske slabosti i problema u svim fazama realizacije velikih projekata.
Izvod iz recenzije dr Vladana Đokića.
Publikacija je realizovana u okviru projekta Javnost u javnim politikama koji sprovodi Nova planska praksa u saradnji sa beogradskom kancelarijom Fondacije “Hajnrih Bel”.