ДЕО 2.

ПРИМЕДБЕ НА ИЗЛОЖЕНИ ППППН

ПРВА ГРУПА ПРИМЕДБИ:

УРАДИТИ ПЛАН У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ

Прво и основно, скрећемо пажњу да су Измене и допуне Просторног плана подручја посебне намене за пројекат „Београд на води“ (у даљем тексту: ППППН) урађене на основу незаконите Одлуке о изради плана, с обзиром да обухватају територију од ~ 344ха док  основни план обухвата простор од ~177ха. Закон о планирању и изградњи („Сл. гл. РС“, бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10-одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13- одлука УС, 50/13-одлука УС, 98/13-одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19-др.закон, 9/20, 52/21 и 62/23)  прописује да се Одлуком о изменама и допунама планског документа дефинише део обухвата који се мења, што значи да се таква Одлука може донети само за простор у оквиру границе плана који се мења и допуњује, а не за дупло већу површину.

Закон о планирању и изградњи даје могућност да се за пројекте које Влада РС утврди да су од значаја за Републику Србију ради просторни план подручја посебне намене (члан 21, став 2), међутим, не пише да у том случају све друге одредбе Закона не важе. 

Предметни ППППН је у супротности са одредбама Закона о планирању и изградњи и Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Сл. гл. РС“ бр. 32/19, 47/25).

Прекршена су готово сва начела планирањa, уређењa и коришћењa простора прописана у чл. 3. Закона о планирању и изградњи, што је као обавеза наведено и у самој Одлуци о изради плана. Такође, прекршен је и прописани садржај плана, садржај извештаја о РЈУ, поступак израде плана, као и транспарентно информисање јавности.

Прву групу чини укупно 10 примедби које су претходно детаљно образложене. 

1. У нацрту ППППН није испоштовано начело вертикалне координације планова (Члан 3, став 1, тачка 13) које подразумева успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања и уређења простора, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу, односно план НИЈЕ УСАГЛАШЕН СА ПЛАНОВИМА ВИШЕГ РЕДА. Одлуком о изради ППППН, као планови чије се смернице и стратегије развоја морају поштовати наведени су: (1)  Просторни план РС од 2010. до 2020. године („Сл. гл. РС”, број 88/10, у даљем тексту ППРС), (2) Регионални просторни план административног подручја града Београда (“Сл. гл. РС”, број 10/2004, 38/2011, 86/2018, у даљем тексту: РППАП) и (3) Програм имплементације Просторног плана Републике Србије за период од 2016. до 2020. године (“Сл. гл. РС”, број 104/16, у даљем тексту: Програм). Упозоравамо на апсолутно нетачну интерпретацију основних стратешких опредељења и услова ППРС и РППАП у уводном делу плана што је противно етичким правилима струке. Конкретно, план је у супротности са следећим условима и смерницама из планова вишег реда:

• У Програму је за стратешки приоритет – Београд на рекама прописана урбана рехабилитација, побољшање туристичке понуде и интеграција понуде са окружењем, све у складу са европским стандардима. Планско решење ППППН које предвиђа рушење Београдског сајма није урбана рехабилитација и нема никакве везе са побољшањем туристичке понуде и европским стандардима. 
• У РППАП града Београда (поглавље 3. Одрживи развој привреде, 3.4. Туризам, стр 65) комплекс Београдског сајма је дефинисан као локација од изузетног значаја за град

„ У туристичкој понуди, локације од изузетног значаја за град како у централним деловима града тако и у окружењу које ће се у наредном периоду штитити позитивним законским прописима и даље опремати и уређивати, у складу са високим светским стандардима су: Београдска тврђава, Кнез Михајлова улица, Подручје око Доситејевог лицеја, Косанчићев венац, Скадарлија, Копитарева градина, Ботаничка башта, Храм Св. Саве, Врачарски плато и Карађорђев парк, Стари Београд, Ново гробље, …,  Београдски сајам, Селтерс бања, Ковилово, Ратно острво, Хиподром, Трешња, и Зона пловних објеката на рекама.“

• У поглављу коме се дефинишу секторски задаци за остваривање основног циља у саобраћају (поглавље ИВ Техничка инфраструктура, 4.1. Саобраћај и саобраћајна инфраструктура) наводи се уклањање постојеће железничке инфраструктуре из делова Дорћола, Калемегдана, Косанчићевог и Савског венца и повећање доступности приобаља „спуштањем“ Београда на реке уз интензивно коришћење постојећих урбаних структура, трансформацију, рехабилитацију и урбанизацију превазиђених индустријских и комуналних зона (brownfields) и искоришћавање недовољно ефикасно коришћеног градског земљишта – Београдски сајам није brownfield, већ локација од изузетног значаја за град 
• Везано за даљу планску разраду РППАП града Београда (поглавље В Имплементација, подпоглавље 2. Обавезе и смернице за планску разраду) дефинисано је да израда свих просторних и урбанистичких планова мора бити у складу са основном концепцијом, пропозијцима и планским решењима овог просторног плана. Такође, да ће се за подручје у обухвату Регионалног просторног плана израђивати и просторни планови подручја посебне намене, а на основу иницијатива и одлука Републике Србије, односно да се за пројекте од значаја за Републику Србију приступа изради посебних планова у којима се основна намена простора може и другачије дефинисати – али се пропозиције не смеју мењати. 
• У ППППН је урађена SWOT анализа која показује да је висококвалитетно културно наслеђе главна снага и потенцијал, а да је ефикасна заштита и унапређење културних добара и коришћење културног наслеђа као генератора културних, туристичких, економских и других активности главна могућност и шанса за урбани развој простора приобаља –  евалуација планског решења у складу са туристичким потенцијалима није урађена, односно није доказано како рушење комплекса Београдског сајма као културног добра Београда и изградња стамбених солитера на његовом месту одговара критеријумима одрживог развоја туризма базираног на заштити културног наслеђа.

ПРИМЕДБА I/1: ППППН урадити у складу са Законом, Одлуком, Просторном планом Републике Србије и Регионалним просторним планом административног подручја града Београда и дефинисати комплекс Београдског сајма као локацију од изузетног значаја за град. Такође, урадити студију евалуације постојећег стања и планског решења на основу претходно утврђених критеријума туристичких потенцијала подручја, са посебним акцентом на културно наслеђе, заштиту културног пејзажа града и јавне просторе и садржаје.

1. У нацрту ППППН није испоштовано начело вертикалне координације планова (Члан 3, став 1, тачка 13) које подразумева успостављање веза свих нивоа просторног и урбанистичког планирања и уређења простора, од националног ка регионалном и даље ка локалном нивоу, односно ППППН није урађен у складу са Стратегијом одрживог урбаног развоја рс до 2030 (“Сл.гл.РС”, број 47/2019, у даљем тексту: СОУРРС) и Националном архитектонском стратегијом (“Сл.гл. РС”, број 48/2023, у даљем тексту: НАС)

• У Закону о планирању и изградњи, СОУРРС и НАС су посебно дефинисани као документи просторног и урбанистичког планирања (члан 10)
• Оба документа нису ни наведена као документи који представљају основ за израду плана и са чијим мерама планско решење треба да се усклади
• СОУРРС у оквиру пакета мера 2.2. Уређење културне баштине и култура, прописује обнову и заштиту објеката и целина градитељског и урбаног наслеђа које нису заштићена културна добра а припадају архитектури и урбанизму после Другог светског рата (Стратешки правац II Уређење урбаних насеља), а за приоритетна подручја интервенције дефинише обнову угрожених урбаних структура, урбаних матрица и централних урбаних зона – Београдски сајам представља изванредан пример архитектонског умећа наших архитеката
• НАС поставља висококвалитетну архитектуру и грађену средину као највише вредности којима треба тежити, уз подстицање одрживих и интегралних приступа, студија и анализа, примену различитих управљачких инструмената и планских алата за потребе урбане обнове и реконструкције, нарочито за подручја с културним и градитељским наслеђем и туристичким потенцијалом (Посебни циљ 1 Развијени нови и унапређени постојећи инструменти и механизми којима се утиче на квалитет архитектуре и грађене средине, мера 1.4)

ПРИМЕДБА I/2: План урадити у складу са Стратегијом одрживог урбаног развоја РС до 2030 и Националном архитектонском стратегијом, односно планом дати смернице за адекватну обнову у заштиту комплекса Београдског сајма као изванредног примера архитектуре и урбанизма након Другог светског рата, уз обавезу израде студије његове одрживе и интегралне урбане обнове, са посебним акцентом на инструменте управљања.

1. У нацрту ППППН није испоштовано начело вертикалне координације планова (Члан 3, став 1, тачка 13) које подразумева информисање, сарадњу и координацију између локалних иницијатива, планова и пројеката са регионалним и државним плановима и акцијама и урађен је супротно Одлуци у којој су начела планирања дефинисана у складу са чланом 3 Закона:

• РППАП додатно дефинише неопходност вертикалне координације у планирању и програмирању развоја града Београда и РС (V Имплементација, 3. Систем вертикалне и хоризонталне координације) и да планови и стратешка документа рађени на нивоу државе треба да воде рачуна о статусу и правима града Београда код доношења одлука о остварењу појединачних планских решења која утичу и на развој града Београда. 

• ППППН није урађен у складу са ПГР Београда у коме је за комплекс Београдског сајма прописан режим делимичне заштите – штите се постојеће хале 1,2,3 и 4, могућа је нова изградња, док је за спровођење неопходна израда плана детаљне регулације. Такође, за простор Теразијске терасе прописана је израда архитектонско-урбанистичког конкурса. У приобалном појасу уз реку Саву дефинисана је јавна зелена површина.
• ППППН није урађен у складу са ПГР система зелених површина Београда у приобалном појасу у зони комплекса Београдског сајма дефинише јавну зелену површину (као и ПГР Београда), на нивоу целог обухвата плана минимум 10м2 јавних зелених површина по становнику, а за становање у зонама трансформације минимум 25% зеленила у директном контакту са тлом (минимум 15% само за санационе планове, већ формиране блокове и мешовите намене)

ПРИМЕДБА I/3: ППППН урадити у складу са просторним стандардима Плана генералне регулације Београда и Плана система зелених површина Београда, односно заштитити комплекс Београдског сајма урбанистичком заштитом, уз даље спровођење планом детаљне регулације, прописати израду архитектонско-урбанистичког конкурса за цео обухват Теразијске терасе, сачувати јавну зелену површину у приобалном појасу, и ускладити нормативе за планирање зелених површина са прописаним минимумом – 10м2 јавних зелених површина по становнику на десној обали Саве, 25% зеленила у директном контакту са тлом за све стамбено-комерцијалне намене.

1. Није испоштовано начело хоризонталне координације планова (Члан 3, став 1, тачка 13) које подразумева повезивање са суседним територијама у току планирања ради решавања заједничких функција и интереса, као и повезивање и партиципацију свих учесника у просторном развоју јавног и цивилног сектора и грађана, као и начело учешћа јавности (став 1, тачка 10), и урађен је супротно Одлуци у којој су начела планирања дефинисана у складу са чланом 3 Закона, а РППАП као плански основ за израду ППППН. Такође, план је урађен противно етичким правилима струке. 

• РППАП града Београда додатно дефинише обавезу и смисао учешћа јавности у процесу планирања кроз принцип супсидијарности – уважавање локалних иницијатива кроз институционализоване облике деловања, односно учешће јавности и невладиног сектора у систему израде и доношења стратешких докумената. 
• У планском решењу није усвојена иницијатива више од 50 институција и организација Академије, јавног и цивилног сектора окупљених око Декларације о судбини Београдског сајма и Генералштаба, коју је током раног јавног увида доставило Удружење архитеката Србије. Декларацијом се тражи утврђивање мера заштите за простор Београдског сајма као споменика културе који обухвата хале 1, 2, 3 и 4 као јединствену целину и израду плана детаљне регулације након успостављања договора Града, инвеститора, стручне јавности и грађана око програмског решења и спровођења међународног конкурса за обнову, уређење и унапређење простора Београдског сајма. Потписници иницијативе су, између осталих, све националне институције највишег ранга и реномеа, попут Српске академије наука и уметности, Академије инжењерских наука Србије, Академије архитектуре Србије, Института за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектонског факултета, Грађевинског факултета, Географског факултета, струковних удружења Удружења архитеката Србије (Београда, Врања, Новог Сада, Зрењанина, Ваљева и Ниша), Удружења урбаниста Србије, Асоцијације просторних планера Србије, као и међународних организације DoCoMoMo, Evropa Nostra итд.

ПРИМЕДБА I/4: План урадити у складу са Законом. Одлуком и РППАП, односно прихватити захтеве из Декларације која је достављена током РЈУ, а сада и ЈУ, јер је заједнички став 50+ релевантних и еминентних институција и стручњака потписника петиције довољан и обавезан разлог за заштиту комплекса Београдског сајма.

1. Није испоштовано начело одрживог коришћења непокретних културних добара (Члан 3, став 1, тачка 5), начело очувања амбијенталних вредности, интегритета и специфичности предела (тачка 12), као и начело очувања традиције (тачка 11), односно није испоштован став Устава РС о чувању културно историјског наслеђа (члан 89) и план је урађен супротно Одлуци о изради ППППН и противно етичким правилима струке:

• У тексту плана се наводи да се системска примена заштите културног наслеђа заснива на одредбама Закона о културном наслеђу и Закона о културним добрима, прописима, начелима прокламованим у међународним повељама, конвенцијама и препорукама, позитивним искуствима итд., те да заштита, очување и унапређење културног наслеђа и визуелног идентитета Београда чине једну од суштинских одредница плана, а очување, ревитализација наслеђа, истицање наслеђеног грађевинског фонда примена интегративних принципа заштите итд. као општи и оперативни циљеви израде плана. Хале 2, 3 и 4 Београдског сајма су планом (у графичком и текстуалном делу) и Студијом заштите евидентиране као објекти од културно историјске и архитектонско-урбанистичке вредности – сведочанство урбанистичког развоја, функција, концептуалних, историјских и архитектонских вредности савског приобаља. (3.5.2. Заштита културног наслеђа, граф. прилог 10 – Ограничења урбаног развоја).  Све наведено није испоштовано у планском решењу већ је планирано рушење хала 2, 3 и 4.

• Првобитнa Одлука о утврђивању Београдског сајма за споменик културе („Сл. гл. РС“, број 4/2009) је поништена одлуком Владе (5/2009) у противзаконитом поступку, међутим Елаборат о вредновању културних вредности је урађен, односно споменичке вредности Сајма су неспорне. 
• У складу са тим, на основу Закона о културном наслеђу („Сл. гл. РС“, број 129/2021), комплекс Београдског сајма представља културно наслеђе у опасности (члан 3, став 1, тачка 3), јер је изложено ризику уништења, нестајања, озбиљном нарушавању интегритета или оштећења, без обзира што је Одлука поништена. (Културно наслеђе је скуп ресурса, материјалних и нематеријалних, наслеђених из прошлости, препознатих као одраз и израз непрекидно еволуирајућих вредности, уверења, знања и традиција, насталих интеракцијом човека и простора током времена.)
• Међутим, иако се на основу друге Одлуке о утврђивању хале 1 Београдског сајма за споменик културе  („Сл. гл. РС“, број 16/2009) статус споменика културе наизглед признаје само хали 1 Београдског сајма, хале 2 и 3 припадају њеној градитељској целини, која је по Закону о културним добрима (71/1994) дефинисана као саставни део културног добра. У Одлуци је дефинисано:  „Споменик културе је саграђен између 1954. и 1957. године, према пројекту пројектантског тима који су чинили архитекта Милорад Пантовић и инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић. Замишљен је као савремено обликовани урбанистички комплекс, чији је композициони акценат стављен на три изложбена павиљона под куполама, међусобно повезана пасарелама“.
• Другом Одлуком о утврђивању хале 1 Београдског сајма за споменик културе  („Сл. гл. РС“, број 16/2009) није утврђена ни граница његове заштићене околине, што је обавеза по Закону о културним добрима (71/1994) као саставни део Акта о проглашењу, свим даљим изменама и допунама овог Закона, као и на основу Закона о културном наслеђу (129/2021), јер саставни део непокретног културног добра чини и његова заштићена околина која ужива исту заштиту као и културно добро (члан 14, ставови 2 и 4).
• Међутим, и у оваквим случајевима заштићена околина културног добра се дефинише кроз услове Републичког завода за заштиту споменика културе који се по Закону о културним добрима („Сл. гл. РС“ број 71/1994, 52/2011 (др. закон), 52/2011 (др, закон), 99/2011 (др. закон), 6/2020 (др. закон), 35/2021 (др. закон), 76/2023 (др. закон)) уграђују у у просторне и урбанистичке планове у циљу чувања, одржавања и коришћења културних добара, као и добара која уживају претходну заштиту и утврђивања мера заштите (члан 107).
• Парцелација хале 1 је изведена у противзаконитим поступку, израдом урбанистичког пројекта без планског основа (по ПГР Београда комплекс Београдског сајма се спроводи израдом плана детаљне регулације) и са неадекватним садржајем урбанистичког пројекта (супротно Правилнику о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања – 32/2019, 47/2025), са условима Завода за заштиту споменика културе града Београда који су издати супротно Закону о културним добрима (јер се услови са мерама заштите издају само за просторне и урбанистичке планове – члан 107), а који и као такви нису садржали детаљне смернице за формирање заштићене околине, односно  припадајуће заштићене парцеле.
• Израда Студије заштите непокретног културног добра је обавезна  по Одлуци, и саставни део ППППН је графички прилог Ограничења урбаног развоја на коме су хале 2, 3 и 4 означене као евидентирани објекти са културно историјским и архитектонско урбанистичким вредностимa
• Београдски сајам је институција са изузетном традицијом која датира још од 1957. године, организатор је стотина манифестација које су због свог културног и друштвеног значаја и велике посећености допринеле изградњи идентитета Београда и Београђана.

ПРИМЕДБА I/5: Формирати јединствену парцелу комплекса Београдског сајма у складу са Законом о планирању и изградњи, Законом о културним добрима, Законом о културном наслеђу, детаљним условима за формирање заштитне зоне које је потребно прибавити од надлежног Завода за заштиту споменика културе РС и прописати мере заштите у складу са споменичком вредности комплекса који обухвата хале 1,2,3 и 4 као јединствену целину. Такође у складу са Законом, задржати његову традиционалну намену, која је интегрални део објеката и њихове функције, уз могућност осавремењавања и даљег развоја и реконструкције комплекса.

1. Није испоштовано начело отклањања узрока који изазивају климатске промене (Члан 3, став 1, тачка 6), начело зелене градње (Члан 3, став 1, тачка 4в) и план је урађен супротно Одлуци о изради ППППН и противно етичким правилима струке:

• У ППППН је наведено да посебан проблем у домену микроклиме представљају топлотна острва – „велике површине прекривене стамбено-пословним објектима, бетоном и асфалтом“, да је Секретаријат за заштиту животне средине у сарадњи са Машинским факултетом прошле године урадио студију мапирања најугроженијих локација у оквиру београдског топлотног острва и да анализа показује да подручје Савског амфитеатра има већи број тропских ноћи (50), чак и од најужег центра града (40) (1.3. Оцена постојећег стања, 1.3.1.1. Природни ресурси)
• У SWOT анализи наводи се да су јавне зелене површине и њихово очување главна снага и развојна могућност, док су недостатак зеленила и порозних површина, формирање топлотних острва и пренамена постојећих зелених површина главна ограничења и претње. У општим и оперативним циљевима заштите природе, предела и наслеђа, наведени су заштита и унапређење простора која подразумева очување и унапређење постојећег зеленила, формирање нових урбаних зелених површина (1.3.6. Потенцијали и ограничења).
• Такође, у Стратегији зелене инфраструктуре града Београда, која је наведена као основ за израду плана, дефинисан је циљ интегрисања принципа зелене инфраструктуре у процес планирања и обликовања карактера предела Београда (Посебан циљ 2), чије мере се односе и на потребу нормирања зелене инфраструктуре, као и интеграцију иновативних решења зелене инфраструктуре у друге намене простора, у циљу реализације повезане и приступачне зелене инфраструктуре (Посебан циљ 3)
• Планским решењем предвиђено је очување и одрживо коришћење постојећих јавних зелених површина, међу којима су наведене и уређене зелене површине у приобаљу реке Саве, трасе дрвореда и појединачна стабла, јер представљају добра од јавног интереса (2.2. Општи и оперативни циљеви просторног развоја), док је предвиђено подизање нових јавних зелених површина и формирање зелених површина у директном контакту са тлом, између осталог у циљу побољшања микроклиматских услова (3. Планска решења, 3.1. Заштита, уређење и коришћење природних система) – што апсолутно није примењено у планском решењу.
• На графичком прилогу бр. 10 норамтивног дела плана „Ограничења урбаног развоја“ површина уз обалу реке Саве испред Београдског сајма је означена као површина која представља „кључне елементе зелене инфраструктуре града; Зелене површине у приобаљу Саве и Дунава; Трасе постојећих дрвореда“ а истовремено је преко исте планирана изградња стамбених објеката висине 75-120 м, дозвољеним индексом заузетости од 70% и подземном гаражом од 90% (зона „С5“).
• У поглављу (4. Правила уређења и грађења површина јавне намене, 4.4.4. Јавне зелене и слободне површине) дефинисано је да се планским решењем задржавају постојеће јавне зелене површине, али међу њима није наведена јавна зелена површина у приобалном појасу Саве – евидентирана у катастру РГЗ, ПГР система зелених површина Београда и ПГР Београда, а и у планским решењима ППППН. У поглављу (4.7.3. Заштита животне средине) дефинисано је да је задржавање и ревитализација уређених блоковских зелених површина обавезно – јавни парк у приобаљу није ни обележен на графичком прилогу постојећег стања (иако је наведен у тексту и карти ограничења урбаног развоја), већ је планиран за бетонирање у оквиру становања.
• Као општа мера адаптације на климатске промене дефинисано је обавезно уређење зеленог крова (4.7.3. Заштита животне средине) – што није примењено, већ је у правилима уређења и грађења речено је да је то само дозвољено (4.5. Општа правила уређења и грађења) 
• Пошто је простор Савског амфитеатра детектован као највеће топлотно острво у граду 2024. године, јасно је да су урбанистички параметри и мере које су у ППППН прописане дале веома лош резултат у досадашњој изградњи Београда на води. И поред тога, проценат зелених површина у директном контакту са тлом овом приликом није повећан, већ је настављен тренд његовог смањивања, удео јавних зелених површина је и даље испод сваког минимума на десној обали Саве, док се у планираним парковима дозвољава висок проценат бетонирања (30-50%),  у некима се налазе објекти и гараже (Бристол, П3* подземна гаража 80%,  П12*, П14* метро станице и шахтови…)

ПРИМЕДБА I/6: Ускладити ППППН са Законом и Одлуком о изради плана у циљу отклањања узрока који изазивају климатске промене и спровођења принципа зелене градње, односно повећати проценат незастртих зелених површина на оптималних 25% у оквиру стамбено-комерцијалних зона и дефинисати адекватне нормативе за све планиране зоне (као што је озелењавање кровова као обавеза), сачувати све постојеће јавне зелене површине и интензивно планирати нове до мимимума од 10m2 по становнику на десној обали Саве (без подземних гаража других објеката у њима).

1. Није испоштовано начело усаглашености са европским прописима и стандардима из области планирања и уређења простора (Члан 3, став 1, тачка 8) и план је урађен супротно Одлуци о изради ППППН и противно етичким правилима струке:

• У уводном делу ППППН дефинисано је да је План резултат потребе за израдом развојног документа који уз уважавање основних европских принципа и начела просторног развоја треба да представља основ за привлачење и реализацију инвестиција – што није тачно, јер планско решење ППППН не уважава било какве европске или националне принципе просторног развоја.
• Влада Републике Србије је учествовала у развоју и писању Агенде одрживог развоја 2030 директним учешћем представника државе на глобалним форумима на којима су дефинисани циљеви одрживог развоја. Мултиресорна радна група за спровођење Агенде за одрживи развој 2030 основана је у децембру 2015. године и састављена је од високих представника 27 ресорних министарстава и других организација. Задатак радне групе Владе РС је да прати имплементацију Агенде 2030 и усгалашава и координира ставове надлежних министарстава у циљу постизања циљева Агенде. 
• За делатност просторног и урбанистичког планирања посебно је важан циљ 11 Агенде – учинити градове и људска насеља инклузивним, безбедним, резилијентним и одрживим.
• Кроз кршење основних начела и принципа планирања (описано у претходним примедбама) ППППН је у директној супротности са остваривањем циља инклузивног, резилијентног и одрживог града Агенде 2030, а с обзиром да ППППН доноси Влада РС на предлог надлежног Министарства, доношењем оваквог плана крши се и принцип усаглашавања и координирања ставова различитих министарстава по овом питању.

ПРИМЕДБА I/7: Урадити ППППН у складу са Законом у циљу усклађивања са основним европским (и националним) прописима и стандардима у уређењу простора, односно ускладити циљеве израде ППППН са Агендом одрживог развоја 2030 и другим стратешким документима ЕУ у домену урбаног развоја да би се обезбедио основ за европске инвестиције и интеграције.

1. Није испоштовано начело одрживог развоја кроз интегрални приступ планирању (Члан 3, став 1, тачка 1), односно није испоштовано правило о садржају текстуалног дела ППППН дефинисаног у подзаконском акту Правилнику о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања (“Сл. гл. РС”, бр. 32/2019, 47/2025) (члан 15, став 1), план је урађен супротно Одлуци о изради ППППН и противно етичким правилима струке:

• Правилником се за полазне основе плана прописује процена економске, друштвене и еколошке оправданости изградње у случају када се не израђује претходна студија оправданости (тачка 1) – (3)), 
• У уводном делу тексту плана је наведено да је приликом израде Просторног плана примењен интегрални метод где су међузависно анализиране основне димензије просторног развоја, и то еколошка, економска и социјална, са посебним нагласком на проблеме заштите и развоја дела приобаља реке Саве и уклапањем у тренутне просторне и институционалне норме и оквире. Каже се да је међузависност постављена тако да помаже остварењу основних принципа планирања: одрживости (уважавање природног и културног диверзитета и локалних специфичности), идентитету (становништво, развој привреде и туризма), приступачности (саобраћај и техничка инфраструктура), конкурентности (додатнo активирање природних и изграђених просторних потенцијала) и контекстуалности (просторни развој посматран у ширем окружењу) – што је апсолутно нетачно, јер никаква анализа и процена нису урађене.

ПРИМЕДБА I/8: Урадити претходну студију оправданости или стручну процену економске, друштвене и еколошке оправданости изградње као саставни део полазних основа ППППН

1. У вези са претходном примедбом, није испоштовано начело одрживог развоја кроз интегрални приступ планирању (Члан 3, став 1, тачка 1) које се тиче усклађивања економских, социјалних и еколошких аспеката развоја, и рационалног коришћења ресурса, односно план је урађен супротно Одлуци и против етичких правила струке

• • У делу плана „3.3 Утицај посебне намене на економију и привредне системе“ дате су погрешне процене трошкова за припремне радове и радове на инфраструктурном опремању земљишта. У плану је наведено: „Полазећи од предмера неопходних радова, процењује се да би у припремне радове и радове на инфраструктурном опремању земљишта, а у складу са могућностима њиховог сагледавања на планском нивоу, требало уложити око 201 милиона евра“. 

• Ова процена је дата само за радове у граници плана, међутим утицај овог планског решења је много шири од саме његове границе јер план који дозвољава близу 2,5 милиона квадрата драстично утиче на све системе града и ЗАТО ПРОЦЕНА ИНФРАСТРУКТУРНОГ ОПРЕМАЊА ЗЕМЉИШТА МОРА ДА ОБУХВАТИ СВЕ ТРОШКОВЕ, УКЉУЧУЈУЋИ И ПРИМАРНУ МРЕЖУ КОЈА ЈЕ НАВЕДЕНА КАО НЕОПХОДНА.

• • Упозоравамо на познату чињеницу (признату и у плану) да се, у граду од 1,6 милиона становника, употребљене (отпадне) воде са простора на левој обали Саве испуштају без пречишћавања у зони Ушћа а са десне обале у Савски рукавац и 300м низводно од Панчевачког моста – такође без пречишћавања – ШТО КАНАЛИЗАЦИОНИ СИСТЕМ ЧИНИ ПРИМАРНИ ПРОБЛЕМОМ ГРАДА.
  • У ППППН је таксативно побројана сва мрежа и сва постројења које је неопходно изградити за предвиђене капацитете на подручју плана и то везана за канализациони, водоводни, електроенергетски и топловодни систем.
  • Када се узму у обзир сви набројани радови на инфраструктурној мрежи, јасно је да је приказана процена оријентационих трошкова опремања земљишта инфраструктуром од ~201 милион евра неозбиљна и нетачна. Заправо, само радови на ППОВ „Велико село“ са свим пратећим канализационим грађевинама ће коштати минимум 3,5 пута више (процене инвестиционе вредности овог система су већ јавно дате на више од 700 милиона евра).

• Ако се на цену канализационог система са ППОВ „Велико село“ додају сви остали инфраструктурни системи лако се долази до процене од преко МИЛИЈАРДЕ ЕВРА што „Утицај посебне намене на економију и привредне системе“ чини вишеструко проблематичним !!!

ПРИМЕДБА I/9:  Процену утицаја на функционисање града са економских и техничких аспеката урадити професионално и тачно. Приказати реалне трошкове јавних улагања у све инфраструктурне системе укључујући и радове на примарној мрежи и постројењима изван границе плана и упоредити их са процењеном добити, потом ускладити планско решење са резултатима тако да буде одрживо са економског, социјалног и еколошког аспекта.

1. Није испоштован поступак израде плана дефинисан Законом и подзаконским актима, односно садржај Извештаја о раном јавном увиду (Члан 43 Правилника) и Извештаја о стручној контроли, и није испоштовано начело учешћа јавности (члан 3, став 1, тачка 10) и транспарентност информисања:

• Извештај о раном јавном увиду не садржи примедбе и сугестије поднете током раног јавног увида (Члан 43, став 2, тачка 3), чак ни списак примедби није потпун
• Извештај о стручној контроли не садржи став Комисије за планове у вези образложења ставова обрађивача плана по питању примедби са раног јавног увида, иако је у извештају о ЈУ наведено да је пристигло око 35 000 примедби 
• У документацији која је изложена на јавни увид није приложено Образложење ставова обрађивача плана по питању примедби и сугестија са раног јавног увида
• Документација је изложена само на сајту обрађивача плана, што је преседан за план оваквог значаја за грађане Београда!

ПРИМЕДБА I/10: Извештаје о раном јавном увиду и стручној контроли урадити у складу са Законом и подзаконским актима, документацију допунити са свим примедбама и сугестијама пристиглим током раног јавног увида, образложењем обрађивача плана и закључком Комисије за планове у поновљеној процедури израде плана

ДРУГА ГРУПА ПРИМЕДБИ:

УРАДИТИ ПЛАН У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ У СКЛАДУ СА ПРАВИЛИМА СТРУКЕ

ПРИМЕДБА II/1: Усагласити решење плана са идејним решењем обалоутврде реке Саве и реке Дунав на ширем подручју ушћа Саве у Дунав – деоница 11, „Хидрозавод дтд“ 2017. год. и са прописима и норама свих важећих конвенција које се односе на реку Дунав и њен слив.

• План је у супротности са техничким решењем из  Идејног решења обалуотврде реке Дунав и реке Саве на ширем подручју ушћа Саве у Дунав -– деоница 11 („Хидрозавод ДТД“, 2017. године)
• На карти – „Ограничења урбаног развоја“ је приказана линија одбране од великих вода (деоница 11) а истовремено је преко исте планирана изградња стамбених објеката висине до 75м
• Недопустиво је потпуно занемаривање хидротехничких решења скоријег датума зарад проширења изградње до саме обале реке Саве.
• План усагласити са прописима и норама из Конвенције о режиму пловидбе на Дунаву и Конвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав  која реку Саву до Остружничког моста третира као саставни део пловног пута Дунава.

ПРИМЕДБА II/2: Обезбедити оптималан % планираних стамбених капацитета за приуштиво становање.

• Инклузија и друштвена правда као начела (Устава РС), досадашња решења ГУП Београда који прописују правила и стандарде за приуштиво становање, покушаји РС и Града Београда да донесу стамбене стратегије и, генерално, катастрофално стање у домену управљања становањем као основном градском функцијом – све указује на потребу да одговорна управа (ако је одговорна) у новим градским целинама попут обухвата ППППН отвори ову тему и дефинише правила.

ПРИМЕДБА II/3: Урбанистичке параметре у стамбеним зонама прописати тако да одговарају стандардима становања који се тичу осунчања и противпожарних прописа (капацитете димензионисати у односу на оптималну ширину трактова  и удаљења стамбених објеката од других објеката).

• Свако ко је пројектовао стамбене објекте у оквирима дозвољених урбанистичких параметара који се махом прописују у урбанистичким плановима, а нарочито ППППН, зна да они везе немају са квалитетним становањем и квалитетном стамбеном архитектуром. Савремени архитектонски објекти морају да поседују квалитете које се тичу креативне урбанистичке поставке, добре проветрености, осунчања, правилног удаљења објеката, правила ППЗ и посебног изгледа који одговара граду мтерополи. 

ПРИМЕДБА II/4: Не зазиђивати и даље приобаље Све високим објектима

• Зид према обали од кула је катастрофално лоше решење – град се није спустио на реку као јавно добро већ је погрешним решењем зазидан. Решење је лоше и са аспекта екологије и са аспекта приступачности и визуелно мења идентитет Београда потпуно поништава културни пејзаж града и силуиете према рекама.

ПРИМЕДБА II/5: Из обухвата плана, који подлеже Lex specialis, изоставити приватне парцеле уз Савску улицу и Теразијску терасу и не правити нову Сава малу

• Експропријација приватне својине зарад приватних инвестиција у комерцијалне делатности и изградњу станова за тржиште је супротна Уставу РС (члан 88), који гарантује да је располагање земљиштем у приватној својини слободно, и ограничено само уколико угрожава животну средину или права и интересе који су заштићени законом, односно јавни интерес.

ПРИМЕДБА II/6: За Теразисјку терасу прописати обавезну израду архитектонско-урбанистичког конкурса

• У ППППН је описан историјат идеје једног од ,,најатрактивнијих просторних феномена у граду – „теразијске терасе“, за који је у периоду од око 100 година (1912-2017) спроведено шест архитектонско-урбанистичких конкурса и дато бар исто толико различитих ауторских решења од којих је оно Николе Добровића вероватно најутицајније.  Иако се на овај историјат може гледати као на историју нереализованих идеја, управо та чињеница говори о значају локације која се не може препустити пуком инвеститорском подухвату и уређењу зеленила.

ПРИМЕДБА II/7: Прилагодити саобраћајно решење постојећем комплексу Београдског сајма

• Заиста је професионална срамота предлагати овакво саобраћајно решење, којим се постојећи комплекс и објекти вредног културног наслеђа, без икаквог смисла и било какве урбанистичке логике руше. Саобраћајно решење мора да се усмери ка архитектури објеката и целине и да има свој јасан и креативан концепт. 

ПРИМЕДБА II/8: Обрадити план професионално

• Неозбиљно је наводити у правилима грађења за урбанистичке зоне „С“  намене као што су: козметички салони, посластичарнице, апотеке, амбуланте, играонице за децу и сл. – не доприноси ничему и супротно је логици плана као нормативног инструмента
• Неозбиљно је у „општим условима за архитектонско и естетско обликовање“ наводити (и то болдирано) да Није дозвољено обликовање последње етаже објекта у форми мансардног крова уз свест да је на више од половине плана дозвољена висина објеката преко 70м 
• Непримерено је изјављивати да „визура на нови град на десној обали Саве чини посебну, јединствену и изузетну вредност“ јер је тзв. „Београд на води“  практично заувек зазидао добар део карактеристичне силуете Београда на десној обали Саве. Градови са израженом силуетом као што су Лисабон, Истанбул и др. чувају своје визуре и пажљиво уклапају нове структуре да не угрозе сопствени идентитет.
• Неозбиљно је у илустрацијама постојећег стања прилагати фотографије од пре више деценија или година, као и шеме које се не тичу обухвата плана.
• Генерално, план је препун грешака и суштинских и техничких и потребно је кориговати га у целини и поновити јавни увид.