Dok naslovnice tabloida krase vesti da Njujork Tajms piše o falsifikatu za Generalštab a policija hapsi direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, sporna odluka Vlade Republike Srbije, za koju se sada saznaje da je doneta na osnovu falsifikovanog dokumenta, još uvek nije povučena. Odnosno, kompleks Generalštaba je i dalje, protivpravno, obrisan iz registra kulturnih dobara. Za to vreme, javni uvid u izmene i dopune, odnosno širenje projekta Beograda na vodi, otkriva da se ne razlikuje značajno ni sudbina kompleksa Beogradskog sajma – Hala 1 se čuva kao kulturno dobro, dok se ostatak nasleđa uklanja kako bi oslobodio prostor za neku poželjnjiju izgradnju.
Oba ova kompleksa bila su prepoznata i zaštićena kao kulturna dobra i nasleđe koje je trebalo očuvati i štititi u celini. Kada se nešto jednom proglasi kulturnim nasleđem, potrebna su velika razaranja (ratom, katastrofama) ili radikalni društveno-politički preokreti da bi se takve odluke preispitale ili poništile. Ipak, čini se da je i period mira za nama bio podjednako turbulentan kada je reč o opstanku kulturnog nasleđa. Koje su se odluke donosile po pitanju zaštite kompleksa Beogradskog sajma i Generalštaba i kako to da su oba danas ugrožena? Analiza geneze zaštite, tj. njenog ukidanja, na dva beogradska kompleksa od izuzetnog značaja donosi nam uvid u to kako na institucionalnom nivou odlučujemo o onome što štitimo i koji mehanizmi se u tom odlučivanju koriste.
Klikom na naslovnice dve studije slučaja otvaraju se PDF fajlovi koji se mogu preuzeti.
Kompleks Beogradskog sajma
Novija istorija kompleksa Beogradskog sajma, od dvehiljaditih godina do danas, obeležena je razgradnjom simboličke i kulturne vrednosti sajamskog kompleksa, sa ciljem „oslobađanja“ građevinskog zemljišta, njegove privatizacije i plasiranja na tržište kapitala.
Između prvih pokušaja privatizacije preduzeća „Beogradski sajam“ i sada najavljenog njegovog izmeštanja, učinjen je niz koraka kojima su građevinsko zemljište i sajamske hale izdvojeni iz imovine samog preduzeća ne kako bi javni interes za njihovo očuvanje (ili prodaju uz adekvatnu naknadu) bio zaštićen, već kako bi bila olakšana privatizacija građevinskog zemljišta uz obalu reke Save – ujedno oslobođenog „tereta“ očuvanja spomeničke vrednosti kompleksa Beogradskog sajma.
Pitanje zaštite kompleksa Sajma kao spomenika kulture RS, eksplicitno je navođeno kao smetnja procesu privatizacije preduzeća „Beogradski sajam“, odnosno zemljišta unutar samog kompleksa. Konfliktni interesi i odnos snaga institucija zaštite spomenika kulture i onih nadležnih za „sprovođenje demokratskih reformi“ praćenih privatizacijom društvenog i državnog kapitala, jasno se oslikavaju u podatku da je kompleks Beogradskog sajma uživao punu spomeničku zaštitu čitav jedan dan. Naime, par nedelja nakon oglašavanja tendera za privatizaciju preduzeća „Beogradski sajam“, Vlada RS donosi odluku kojom se čitav kompleks Beogradskog sajma proglašava za spomenik kulture i određuju mere zaštite kojima se čuva njegov autentični izgled. U Službenom glasniku, Odluka o utvrđivanju kompleksa Beogradskog sajma u Beogradu za spomenik kulture objavljena je 20. januara 2009, da bi se već u narednom broju Sl. glasnika, od 22. januara, pojavila odluka o prestanku njenog važenja. Iako ovakvom odlukom nisu ukinuta spomenička svojstva kompleksa Beogradskog sajma, do danas nije doneta druga odluka kojom bi se on zaštitio. Kompromisno institucionalno rešenje pronađeno je u uspostavljanju mera zaštite i očuvanja jednog objekta kompleksa Beogradskog sajma – Hale 1, koja je proglašena za spomenik kulture 6. marta 2009. godine.
Danas, institucije ubrzano sprovode namere o izmeštanju sajamske delatnosti i pripajanju građevinskog zemljišta Beogradskog sajma projektu „Beograd na vodi“ čime će se nastaviti njegovo divlje širenje beogradskim priobaljem. Uprkos apelima stručne i šire javnosti da se pristupi zaštiti čitavog kompleksa, zaštitu i dalje uživa jedino Hala 1 Beogradskog sajma.
Pogledajte čitavu genezu slučaja klikom na naslovnicu publikacije niže, ili ovde.
Kompleks Generalštaba
*podrazumeva ansambl objekata Generalštaba i Ministarstva odbrane
Generalštab je zaštićen kao spomenik kulture 2005. godine. Odlukom o utvrđivanju zgrada Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu za spomenik kulture, zaštićen je kao objekat sagledavan kroz arhitektonske vrednosti koje je uživao pre nego što je oštećen bombardovanjem od strane NATO, uz napomene o potrebi očuvanja autentičnog izgleda, redovnom praćenju stanja i održavanja konstruktivno-statičkog sistema spomenika kulture. U novembru 2024. godine, Vlada RS donosi Odluku o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu – bez obrazloženja, odnosno bez zakonom propisane saradnje sa institucijama zaštite. Činjenica da je Generalštab svoj status spomenika „zaslužio“ u stanju vidljivog oštećenja i da ne postoji obrazložen zaključak da je utvrđena spomenička svojstva u međuvremenu izgubio, prestavlja jedan od glavnih oslonaca veoma glasne i ujedinjene reakcije stručne javnosti protiv ovakvih aktivnosti Vlade RS.
Pored arhitektonske, Generalštab nesporno i neizostavno sa sobom nosi i važne simboličke vrednosti. Od izgradnje prema projektu Nikole Dobrovića, u periodu 1956 – 1965, preko funkcije objekata korišćenih za potrebe vojske nekoliko država koje su svoje granice definisale upravo kroz građanske i vojne sukobe (ujedno znatno sukobljenih ideala), NATO bombardovanja i opstajanja oštećenih objekata na opet simbolički za državu važnoj raskrsnici, preko komadanja delova „oštećenih“ objekata, njihovog sakrivanja bilbordima, preko najava komadanja delova parcela za potrebe upisivanja poveznice današnje države sa Nemanjićima, do danas sasvim otvorene namere nasilnog brisanja svega prethodnog.
Kako Sara Dević ističe u tekstu „Šta je Generalštab nama, a šta njima”, poteškoće sa negovanjem i odgovornom interpretacijom kompleksnih simboličkih slojeva Generalštaba utvrdile su za „istinu“ to da za „budućnost Generalštaba nikada nije bilo vizije”. Zbog toga je on ostao laka meta za udare neoliberalizacije države, tj. različitih talasa privatizacije javnih resursa. Od 2007. godine beleže se značajne aktivnost državnih institucija čiji predstavnici najavljuju prodaju Generalštaba i privatizaciju zemljišta, a organi preduzimaju direktne aktivnosti na ukidanju statusa spomenika kulture. Ovde se ističu ministarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojska kao korisnik zemljišta, ministarstva nadležno za poslove građevinarstva i planiranja i Republička direkcija za imovinu kao upravljač javnim resursima. U periodu od 2020. godine do danas (na osnovu javno dostupnih informacija), primetna je centralizacija aktivnosti koje najavljuju, određuju ili posredno utiču sudbinu Generalštaba, ka višim nivoima odlučivanja koje kulminira donošenjem Odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra zgradama Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu i Odluku o izuzimanju Generalštaba iz zaštićenog područja uz Ulicu kneza Miloša, koje su donete uz zanemarivanje zakonom propisanog postupka saradnje sa institucijama zaštite. U trenutku donošenja ovih odluka, u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture radi se na pripremi elaborata kojem bi se Generalštab proglasio za nepokretno kulturno dobro – od izuzetnog značaja.
Pogledajte čitavu genezu slučaja klikom na naslovnicu publikacije niže, ili ovde.
Projekat Javnost u javnim politikama koji sprovodi Nova planska praksa je podržan od strane Heinrich Böll Stiftung kancelarije u Beogradu.